Izvor: B92, 26.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji nedovoljno davalaca organa
Beograd -- Srbija se nalazi na začelju evropskih zemalja kada je u pitanju transplantacija i doniranje organa, pokazuju zvanični podaci.
Iako Srbija ima obrazovane stručnjake i savremenu opremu, problem je u nedovoljnom broju davalaca organa i zakonskoj regulativi. Akcija donatorskih kartica koju je pre nekoliko godina pokrenula Vojnomedicinska akademija još uvek nije dala očekivane rezultate. U Institutu za urologiju godišnje se uradi samo 50-ak transplantacija bubrega, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a postoji potreba za čak 400 takvih operacija.
Živka Lesjanin jedna je od retkih koja je imala sreću da pronađe davaoca posle dve godine čekanja. "Ja sam bila 18 meseci na dijalizi", objašnjava ona.
"Još sam se spremala od 2005. na preddijaliznu transplantaciju sa mojim ocem, pa to nešto nije išlo, pa smo to batalili, onda je moj brat rekao: Videću, Dado, ja, pošto sam zdrav čovek, da ti ja pomognem. Više se nisam ni nadala, ali ispalo je super, brat mi je zdrav čovek i pomogao mi je", kaže Živka Lesjanin.
Pored transplantacije bubrega, u Srbiji se presađuje jos samo kostna srž i sporadično jetra. Organi se uglavnom uzimaju od živih davalaca, a vrlo retko sa osoba koje su doživele moždanu smrt, jer se tome protive njihove porodice.
Mnogi pacijenti se, zbog nemogućnosti da ovde pronađu donora, odlučuju da novi organ kupe čak na Dalekom istoku, po ceni od 30.000 evra.
"Izvršio sam transplantaciju bubrega u Pakistanu 19. maja i nakon toga sam se vratio u Podgoricu. Bio sam tamo u bolnici 15-ak dana , a zatim sam došao ovde radi daljeg lečenja", priča pacijent Milo Radović.
Da bi promovisala donatorstvo i podigla svest o zaveštanju organa, Vojnomedicinska akademija je 2002. pokrenula akciju izdavanja donatorskih kartica. Iako su se u nju uključile mnoge poznate ličnosti, ona ipak nije u potpunosti zaživela.
"Do sada je tim procesom donatorskih kartica zaveštalo svoje organe 25.000 stanovnika Srbije. Za ovih pet godina trebalo je očekivati 2,3 miliona takvih sugrađana, međutim, za to postoje problemi psihologije, mentaliteta", smatra načelnik Centra za transplantaciju VMA Darko Mirković.
S obzirom na to da ova vrsta humanosti još uvek nije bliska građanima Srbije, lekari smatraju da trenutna situacija može da se poboljša jedino novim zakonom o transplantaciji, na čije usvajanje se čeka već četiri godine. Njime bi se precizno uredila ova oblast.
"Moramo ići za sledećim. Kada se desi moždana smrt, a imamo danas situaciju da je moždanih udara sve više, naročito kod mladih osoba, da organizujemo takvu situaciju, takvu službu da se na vreme obaveste odgovarajući koordinatori za uzimanje organa, da oni u roku od dva-tri sata pozovu ekipu, a da mi, naravno, pozovemo rodbinu i dobijemo dozvolu za uzimanje srca, bubrega, jetre", kaže načelnik Centra za transplantaciju KBC Srbije Drago Milutinović.
Kada se u Srbiji bude organizovao ovakav sistem transplantacije, kakav već godinama postoji u Evropi, hiljade ljudi dobiće šansu za izlečenje.
