Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji desetkovan riblji fond
Zbog izlivanja otrovnih otpadnih voda iz industrijskih postrojenja, u Srbiji je u poslednjih pola godine uginulo najmanje 20 tona ribe
Najnovije uginuće riba u reci Toplici koje su minulog vikenda prijavili ribolovci iz Kuršumlije još jedan je u nizu ekoloških incidenata koji su se desili u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci. Pravni zastupnici preduzeća "Južna Morava", koji brinu o rekama na jugu Srbije, podneli su opštinskom tužiocu u Kuršumliji krivičnu prijavu protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nepoznatog počinioca zbog pomora ribe u Toplici. Pored toga, biće podnet zahtev za nadoknadu štete zbog toga što je u dužini od devet kilometara uništen sav riblji fond, kao i neke autohtone vrste - krkuše, pobočna mrena i klen.
Procene Ministarstva za zaštitu životne sredine su da je rečni riblji fond desetkovan ovog leta, pre svega, zbog izlivanja otrovnih otpadnih voda iz industrijskih postrojenja. Nadležni u Ministarstvu nisu mogli da preciziraju koliko je ove godine uginulo ribe, ali su podsetili na nekoliko slučajeva: u reci Toplici, u kojoj je zabeleženo nekoliko trovanja poslednjih dana, uginulo je 100 kilograma ribe, u Svrljiškom i Belom Timoku pet tona ribe, a zbog ekološkog incidenta na Hidrocentrali Đerdap u februaru je uginulo više od 15 tona ribe.
Sem otrovnih otpadnih voda, na desetkovanje ribljeg fonda uticali su i nepovoljni hidrometeorološki uslovi. Kako kaže Vesna Mitrović, načelnik za ribarstvo Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovakvi hidrometeorološki uslovi nisu zabeleženi poslednjih godina. Zbog visokih temperatura smanjena je količina kiseonika u vodi, a većina opština u Srbiji ne poseduje centralna postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda. Izlivanje tih kanalizacionih komunalnih otpadnih voda na tako smanjenu koncentraciju kiseonika u vodi, na niske vodostaje, može da dovede do uginuća. I, takođe, industrijska zagađenja, odnosno puštanje otpadnih voda.
Problem je u tome što većina industrijskih firmi nema postrojenja za tretman otpadnih voda prema savremenim ekološkim standardima ili, ako ih ima, one su lošeg kvaliteta zbog čega se dešava da otpadne vode dospeju u reku. Uginuće ribe u reci Skrapež izazvale su otpadne kanalizacione vode. Tom prilikom stradalo je od 500 do 1.000 kilograma ribe, kazala je ona.
Do zagađenja reke Rasine u Brusu, pre četiri dana, došlo je zbog izlivanja neprečišćenih otpadnih voda za preradu voća.
Na mestu gde se reka Toplica uliva u Kolubaru kod sela Virovac, krajem prošlog meseca takođe je stradao riblji fond. Još, međutim, nije utvrđeno da li je pomor ribe nastupio zbog trovanja hemijskim sredstvima ili zbog nedostatka kiseonika u vodi zbog visoke temperature.
Do uginuća ribe u Svrljiškom i Belom Timoku došlo je zbog amonijaka koji se u otpadnim vodama izlio iz nekoliko fabrika. Zbog ovog prekršaja podnete su prekršajne prijave za privredni prestup protiv počinilaca. Nakon podnošenja prijava sve je u nadležnosti sudova koji najčešće odugovlače ove sporove.
-----------------------------------------------------------
Spisak od 243 zagađivača
Ministarstvo zaštite životne sredine napravilo je preliminarni spisak od 243 preduzeća, potencijalnih zagađivača životne sredine, koji će morati da pribave integrisane dozvole za rad. Ove dozvola podrazumeva potvrdu da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu, vazduh ili zemljište.
Nova postrojenja "u startu moraju da imaju dozvolu", dok je postojećim preduzećima ostavljen prelazni rok do 2015. godine. Međutim, prema najavama iz Ministarstva, nekim industrijama, zavisno od delatnosti, biće dat kraći rok za pribavljanje dozvole. Spisak potencijalnih zagađivača objavljen je na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine.
-----------------------------------------------------------
Male kazne za velike zagađivače
Posle serije ekoloških incidenata ovoga leta, Ministarstvo za zaštitu životne sredine predložilo je da kazne za ekološke prekršaje budu povećane čak i za deset puta. O ovom predlogu odlučivaće Skupština Srbije.
Inače, kazna za prekršaj koji počini fizičko lice iznosi od 5.000 do 300.000 dinara, a pravno od 30.000 do 1.000.000 dinara. Za privredni prestup se plaća kazna u iznosu od 150.000 do 3.000.000 dinara. Za krivično delo je predviđena zatvorska kazna u trajanju od tri meseca do osam godina zatvora.
N. Kovačević
[objavljeno: 21.08.2007.]
