Izvor: Politika, 14.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 400.000 dijabetičara
Uskoro nacionalni registar obolelih. – Redovne lekarske kontrole gojaznih, starijih, osoba pod stresom smanjuju broj obolelih i umrlih
"Briga za svakoga u dijabetološkoj zaštiti" moto je ovogodišnjeg obeležavanja 14. novembra – dana osoba sa dijabetesom, koji je posvećen posebno socijalno ugroženim kategorijama stanovništva.
Besplatno merenje nivoa šećera u krvi i telesne težine, utvrđivanje faktora rizika za obolevanje od dijabetesa, predavanja stručnjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ovoj bolesti deo su aktivnosti kojima se obeležava ovaj dan u Srbiji. Centralna manifestacija biće održana danas u Domu sindikata.
Procene su da u našoj zemlji ima oko 400.000 osoba sa šećernom bolešću. Njih 15 odsto je obolelo od dijabetesa tipa 1, a 85 odsto bolesnika ima dijabetes tipa 2.
Profesor dr Nebojša Lalić, predsednik Nacionalne komisije za dijabetes, kaže za "Politiku" da će uskoro biti završen nacionalni registar obolelih od šećerne bolesti.
– Dijabetes je hronično oboljenje koje nastaje zbog smanjene sekrecije insulina ili poremećaja u njegovom delovanju. Deli se na tip 1, čiji je uzrok destrukcija B ćelija i za koji su "krivi" genetski faktori i virusne infekcije i na tip 2, dijabetes odraslih, koji se najčešće javlja posle 30. godine života. Nažalost, ovaj tip je sve češći i kod dece. Uzrok nastanka ovog tipa bolesti je otpornost na insulin i prekomeran insulin u krvi, koji se javlja kod gojaznih. Nepravilna ishrana i smanjena fizička aktivnost razlog su sve veće učestalosti ovog tipa dijabetesa. Imajući u vidu činjenicu da 90 odsto osoba sa dijabetesom umire, a da 75 odsto ima neki stepen invalidnosti zbog komplikacija koje izaziva šećerna bolest, dijabetolozi širom sveta teže da pravilnim terapijskim postupcima zaštite osobe sa dijabetesom od komplikacija – ističe dr Lalić.
Iako je broj obolelih u stalnom porastu, tako da su predviđanja da će u narednoj deceniji doći do epidemije, dijabetes je ipak bolest na koju se može uticati. Promenom životnih navika možemo je sprečiti, naročito tip 2. Uz pomoć pravilne ishrane, rekreacije, dovoljno sna i predaha, života bez alkohola i duvanskog dima, po mišljenju stručnjaka, život obolelih može da bude bude lagodniji.
– Od ukupnog broja amputacija donjih ekstremiteta, 70 odsto je kod osoba sa dijabetesom. Zbog toga je neophodna pomoć pacijentu da sazna sve o svojoj bolesti i da nauči da živi sa njom, kao doživotnim i ne mnogo zahtevnim saputnikom. Studije pokazuju da se u 58 odsto slučajeva mogu sprečiti bolesti koje su posledica dijabetesa– naglasio je dr Lalić.
Prema njegovim rečima, svi terapijski postupci imaju cilj da se dobrom metaboličkom kontrolom spreče kasnije komplikacije, a da pri tome život osoba sa dijabetesom bude što normalniji.
– Sve moderne terapijske procedure, lekovi i sve vrste insulina dostupni su našim pacijentima. Najveći deo se nalazi na pozitivnoj listi lekova. Kod nas su zastupljene, kao i u svetu, najsavremenije insulinske terapije. Međutim, pokazalo se da promena terapijskih postupka može biti uzaludna ako je pacijent nedovoljno obučen. Osoba sa dijabetesom mora da zna sve o svojoj bolesti, kao i o zdravstvenim problemima koje ona izaziva i kako da pravilno primeni savetovane terapijske postupke – dodaje dr Lalić.
Obrazovanje i samokontrola, ističe on, sprečavaju akutne i hronične komplikacije, a redovne lekarske kontrole za gojazne, starije, one pod stresom i sve ostale rizične grupe smanjuju broj obolelih i umrlih od dijabetesa.
--------------------------------------------------------------------------
Rezolucija UN u parlamentu Srbije
S obzirom na to da se očekuje da će se broj obolelih od šećerne bolesti u svetu do 2025. godine utrostručiti, u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o borbi protiv dijabetesa koju su parlamenti 33 zemlje sveta prihvatili. U rezoluciji UN, prema preporukama SZO, precizirane su mere koje će uticati na smanjenje broja novoobolelih od dijabetesa, kao i na poboljšanje kvaliteta života i smanjenje komplikacija kod već obolelih. Očekuje se da će i budući sastav parlamenta Srbije prihvatiti ovu rezoluciju.
Gordana Bašović
[objavljeno: 14.11.2006.]
