Izvor: Politika, 25.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji 190 internet zavisnika
U jedinom savetovalištu koje se bavi problemima zavisnosti od svetske mreže u našoj zemlji trenutno se na tretmanu nalazi oko dvadeset mladih osoba
U Srbiji je u protekle dve godine lečeno najmanje 190 zavisnika od Interneta, sudeći prema podacima za sada jedinog defektološkog savetovališta koje se u našoj zemlji bavi problemima zavisnosti od svetske mreže.
Svetski trend zavisnosti od modernih tehnologija očigledno je stigao i na naše prostore, dok istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američki stručnjaci u „Časopisu za psihijatriju” ističu da bi intenzivno slanje elektronske pošte, SMS poruka, igranje igrica ili sajber seks trebalo prepoznati kao zavisnosti i uvrstiti ih u mentalne poremećaje.
Nakon što se u stručnim krugovima stišala polemika da li zavisnost od Interneta treba uvrstiti u mentalne poremećaje, zavisnost od telekomunikacionih uređaja iznedrila je novu dijagnozu – nomofobiju, odnosno strah da se ostane bez mobilnog telefona. Pojavni oblik nomofobije je strah da se ne ostane bez kredita, dometa i baterije, a rezultati prvih istraživanja o raširenosti ove „pojave” govore da više od 13 miliona Britanaca stepi da ne ostane bez svog mobilnog telefona.
Milan Radovanović, specijalni pedagog iz defektološkog savetovališta „Entera”, koje je prvo počelo da radi sa zavisnicima od Interneta, kaže da je za dve godine otvoreno oko 190 zdravstvenih kartona, a trenutno se na tretmanu nalazi oko dvadeset mladih osoba. Radovanović ocenjuje da je zavisnost od kuckanja SMS-ova i slanja i-mejlova u stvari zavisnost od potrebe da „neko misli na mene”.
„U skici za profil tipičnog zavisnika od Interneta i kompjuterskih igrica nalazi se mlada muška osoba, u dobi od 16 do 26 godina, koja je često natprosečno inteligentna i koja je do momenta razvijanja zavisnosti bila izuzetno uspešna u onome što radi. To su najčešće odlični đaci ili studenti koji napuštaju školu, odnosno studije, prekidaju socijalne kontakte i emotivne veze zbog svoje vezanosti za virtuelni svet Interneta”, objašnjava Milan Radovanović.
Po njegovim rečima, vreme koje se provodi na Internetu samo po sebi nije dovoljno da bi se postavila dijagnoza zavisnosti.
„Uslov je da to bude slobodno vreme i da ono progresivno raste, kao i da socijalni život i posao trpe zbog zavisnosti”, kaže naš sagovornik.
On podseća da je u osnovi svake zavisnosti lučenje takozvanih neurotransmitera zadovoljstva, a apstinencijalni sindrom delimično liči na onaj koji se razvija kada se prekine sa uzimanjem droge – prisutni su blaga glavobolja, opsesivno razmišljanje o objektu zavisnosti, stomačne tegobe, ali i nevoljni pokreti prstima koji simuliraju rad na tastaturi, objašnjava Radovanović.
Put koji vodi u zavisnost od Interneta obično počinje u četvrtoj-petoj godini života kada dete dobija kompjuter, odnosno pravo njegovog korišćenja i počinje da igra igrice. Njegovo zadovoljstvo vremenom prerasta u strast, strast u naviku, a navika u zavisnost.
Milan Radovanović očekuje povećani obim posla, jer je školsko tromesečje doba kada većina roditelja saznaje da njihova deca ne provode vreme u učionici, već u igraonici ili internet-kafeu.
Internet zavisnici međusobno komuniciraju sa 400 reči, od kojih je barem pedesetak potpuno nerazumljivo generaciji njihovih očeva, a reči kao što su atačment, difolt, resetovanje, daunlodovanje poklapaju se sa žargonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstanci, koji takođe imaju svoj rečnik koji je potpuno nerazumljiv okolini.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 26/04/2008.]
