Izvor: Politika, 13.Jan.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Segedin po garderobu, pa u „Akvapolis”
Slabljenje forinte u odnosu na evro podsticajno deluje na naše građane, koji više ne odlaze u Mađarsku samo po hranu, već i po odeću
Segedin – Na tri sprata bleštavo svetlog šoping mola „Arkad” u centru Segedina čuje se uglavnom srpski jezik. U rane popodnevne časove radnog dana u pre mesec dana otvorenom savremenom tržnom centru gotovo smo jedini, ali i najbolji kupci. Na nas su, nema sumnje, mislili kreatori ovog potrošačkog „hrama” čije otvaranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je posredstvom bilborda i drugih oglasa najavljivano i sa naše strane granice. Znaju mađarski trgovci da naši ljudi sa zahvalnošću gledaju na konkurentnost trgovaca u Evropskoj uniji gde je ista roba i upola jeftinija nego u domaćim trgovinama.
„Arkad” je smešten u centru grada, na mestu stare hale, i izdaleka mami natpisima evropskih i svetskih brendova. Zamoreni čekanjem na granici, jer na Horgošu se ponovo stvaraju kolone automobila iz Srbije, naši ljudi se ustremljuju ka prodavnicama „H&M”, „Zare” i „C&A” gde je za naš džep moguće naći povoljnu garderobu. U „Arkadu”, naravno, ima sijaset prodavnica renomiranih firmi, ali se naši ljudi po pravilu upućuju u ove jer znaju da tu za svoj novac mogu da dobiju najviše. Pogotovo u vreme sniženja cena nakon praznika i po izmaku sezone. Majice, duksevi, suknje, jakne, sve u iznosu od nekoliko stotina, do možda tek nekoliko hiljada dinara, ako se posegne za novom kolekcijom, ali iskusni kupci iz beogradskih šoping molova znaju da je to čak i do 50 odsto jeftinije. Do sada se najviše kupovalo u manjem trgovačkom centru „Seged plazi” gde se u lokalnim buticima na popustima moglo naći robe po gotovo bagatelnim cenama. „Arkad” je iselio „Seged plazu”, ali je ovde i veći izbor kvalitetnije robe.
Trgovačka logika pokazala se najefikasnijim programom za učenje jezika pa kasirke ovde govore srpski i preračunavaju vrednost u dinare. Kupaca iz Srbije uvek je bilo u Segedinu, ali u poslednjoj deceniji to je ipak bilo tek sporadično. Mađarska hrana je postala preskupa za nas, a izbor garderobe neinteresantan. Ipak, roditelji male dece znaju da se ovde za mališane kupuje jeftinije. Novi talas iz Srbije je još daleko od one groznice iz prve polovine devedesetih godina prošlog veka kada se ovde dolazilo u nepreglednim kolonama, i to pre svega za životne namirnice.
Mnogi dolazak u prvi evropski komšiluk uz pazar uklapaju i posetu „Akvapolisu”, u novom delu Segedina s druge strane Tise, gde se nalazi najveći akvapark u ovom delu Evrope, sa toboganima na sprat i desetinom različitih bazena. Na povratku kući, naravno, neizostavno je zastati i u nekom od hipermarketa iz lanca „Tesko”, „Kora” ili „Metro”. Čuveni mađarski sir na sniženju cene u „Tesku” košta 400 dinara za kilogram, ali zato neprevaziđena „pik” kobasica još uvek drži cenu od preko 800 dinara za pola kilograma. „Tesko” nudi sniženje cene od 27 odsto, odnosno u visini njihovog PDV-a. Ali, i naši kupci znaju za visoki porez mađarske države, odnosno AFA, koja se onome koji na jednom računu potroši preko 150 evra vraća na izlasku iz zemlje. Kolona vozila koja na graničnom prelazu čekaju za povrat AFA kilometarski je duga i čeka se nekoliko časova.
Ono što putnici u Segedin često propuštaju jeste poseta centru grada, jednog od najlepših u Mađarskoj. Pre više od decenije Evropska unija ga je nagradila za najlepše obnovljeno staro gradsko jezgro, a osim glavne ulice, u kojoj su doterane i sređene sve fasade, uređene su i bočne ulice. U poslastičarnici u centru grada teško je odoleti tortama sa bogatim kremom a parče košta između 100 i 150 dinara, koliko i kafa. Nakon kupovne groznice prijatno je prošetati mirnim centrom grada čije ulice osvetljavaju novogodišnji ukrasi i velika jelka.
Aleksandra Isakov
-----------------------------------------------------------
Za evropsku monetu 300 forinti
Poslednjih meseci mađarska privreda prolazi kroz ozbiljnu krizu čiji najočigledniji simptom, slabljenje forinte, sigurno brine naše susede, ali podsticajno deluje na komšije iz Srbije. Vrlo dugo mađarska valuta održavala je nivo od oko 265 forinti za jedan evro, da bi krajem prošle godine poklekla. Između božićnih praznika, po gregorijanskom kalendaru, i novogodišnjih, forinta je povremeno gubila vrednost čak i do odnosa 320 prema evru, da bi se sada osnažila i zaustavila na oko 300 forinti za evropsku monetu. To znači da svaku cenu izraženu u forintama, da bi dobio njen dinarski ekvivalent, kupac deli sa tri, a čim je u pitanju operacija deljenja prepoznajemo da je to za nas povoljno.
objavljeno: 14.01.2012
