Izvor: Kurir, 19.Nov.2011, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SRBIJI OČEVI NAJČEŠĆI ZLOSTAVLJAČI
BEOGRAD - Svetski dan prevencije zlostavljanja i nasilja nad decom obeležava se danas, a prema podacima Incest trauma centra, seksualno zlostavljani mališani u Srbiji uglavnom su ženskog pola, u najvećem broju slučajeva godinama trpe nasilje, a počinioci su najčešće očevi ili osobe koje "igraju ulogu oca" - očuh, hranitelj, usvojitelj.
Podaci o prijavljenim slučajevima seksualnog nasilja u detinjstvu, od 1994. do 2009. godine, pokazuju da su od petoro dece koja su seksualno >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zlostavljana, četvoro ženskog pola.
U tom periodu Centru se nedeljno prosečno obraćalo devet osoba koje su preživele seksualno nasilje.
Zlostavljanje je najčešće počinjalo kada dete napuni osam godina i jedan mesec.
Skoro 30 odsto dece trpelo je višemesečno zlostavljanje, a čak 71 procenat je više godina maltretirano. Višegodišnje zlostavljanje u proseku je iznosilo pet godina, a između prvog incidenta i prijavljivanja najčešće je prošlo devet godina i tri meseca.
U 92 odsto slučajeva počinioci seksualnog nasilja su osobe muškog pola, u 40 odsto to je biološki otac deteta, a u 53 procenta počinilac koji "igra ulogu oca", prema učestalosti - otac, očuh, hranitelj i usvojitelj.
Najčesći vid incesta je otac - ćerka, a u 17,5 odsto slučajeva počinilac seksualnog nasilja je osoba van porodice poznata detetu, kao što su prijatelji, komšije, privatni profesori...
Od 1994. do 2004. godine u 1,75 odsto slučajeva nasilnik je bila osoba poznata detetu, dok je u narednih pet godina u 100 odsto slučajeva, mališan poznavao počinioca.
Podaci pokazuju i da su u skoro sedam odsto slučajeva nasilje činili maloletnici. Takvi oblici zlostavljanja najčešći su unutar porodice i ustanova socijalne zaštite gde su deca trajno smeštena.
U najvećem broju slučajeva - 38 odsto, nasilje je prijavila osoba koja ga je preživela, dok su majke to uradile u 28 odsto, a osobe van porodice u četiri odsto slučajeva.
Fizička prinuda je korišćena u 18 odsto slučajeva i to prema adolescentima, a u 42 odsto prijavljivanje je izvršeno, iako je seksualno nasilje u toku.
U skoro 15 odsto slučajeva dete je bilo zlostavljano od dva i više počinilaca, a podaci govore i da je pojedinac zlostavljao dvoje dece u 7,4 odsto slučajeva, odnosno troje i više u 12 odsto.
Deca su maltretirana opscenim telefonskim pozivima, pokazivanjem inače pokrivenih delova tela, voajerizmom, milovanjem, snimanjem pornografskih fotografija, pokušajima da se obavi seksulani odnos, silovanjem, incestom i dečjom prostitucijom.
Podaci Incest trauma centra uvršćeni su u Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u junu 2011. godine.
Pravo deteta na zaštitu od svih oblika nasilja predstavlja osnovno pravo svakog mališana, a ono je utvrđeno u Konvenciji o pravima deteta UN, Saveta Evrope i ostalih međunarodnih zajednica, koju je i Srbija ratifikovala.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa, koji uključuju odgovornost, poverenje ili moć.
Vlada Srbije usvojila je krajem 2008. Nacionalnu strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, a u junu prošle godine usvojen je Akcioni plan za sprovođenje te strategije.
Samo pet odsto građana bi prijavilo zlostavljanje deteta
Samo pet odsto građana Srbije spremno je da prijavi seksualno zlostavljanje deteta u porodici koju poznaju, zbog čega je neophodno povećati svest i značaj tog društvenog problema, rekla je direktorka Incest trauma centra Dušica Popadić.
"Emocionalno, fizičko i seksualno nasilje su redovni načini zlostavljanja dece. Fizičko zlostavljanje je najprepoznatljivije i upadljivije, dok je emotivno i dalje neprepoznato, a na neki način čak i prihvaćeno, iako izuzetno snižava samopoštovanje i samopouzdanje deteta", navela je Popadić.
Koji oblici zlostavljanja najviše utiču na dete, teško je reći, jer postoji niz faktora koji određuju ozbiljnost traume - uzrast deteta, učestalost zlostavljanja, koje nasilne radnje su korišćene, koliko su trajale, ko je počinio zlostavljanje, odnos bliskosti sa tom osobom, da li je dete nekom ispričalo, da li je bilo odgovarajuće psihološke asistencije.
Popadić je dodala da je dobro što se o nasilju nad decom danas puno govori i da postoji dosta službi, koje se bave emocionalnim i fizičkim nasiljem, iako, kako je navela i dalje izostaje kontinuirano bavljenje seksualnim zlostavljanjem.
