Izvor: Glas javnosti, 13.Mar.2011, 07:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Podrinju najviše oranica pod kukuruzom
LOZNICA - Prema ustaljenim navikama poljoprivrednika, ali i zbog nedostatka semena jare pšenice, u Podrinju će i ovog proleća u strukturi setve prednjačiti kukuruz, izjavio je stručnjak za ratarstvo u Zavodu za poljoprivredu u Loznici Milenko Đurić.
On je rekao da će se ovog proleća setva kukuruza na prostoru delovanja Zavoda, a to su područja Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, obaviti na bezmalo 22 hiljade hektara.
Đurić je dodao i da će se u tom delu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Podrinja, tokom predstojeće setve, više oranica izdvojiti za soju koja bi trebalo da se zaseje na 1 800 hektara. Planirano je i setva ovasa na 1 100 i jarog ječma na 600 hektara.
Prema rečima Đurića, mnogi poljoprivrednici su bili zainteresovani za uzgajanje jare pšenice, s obzirom na povoljnu cenu merkantilne, ali zbog smanjene ponude semena jare, na tim parcelama će uglavnom da zasnuju proizvodnju kukuruza ili soje.
Povećano interesovanje proizvođača za soju Đurić je objasnio činjenicom da ugovarajući proizvodnju te industrijske biljke mogu, ne izdvajajući novac, da obezbede seme, đubrivo i zaštitna sredstva, samom zamenom odgovarajuće količine te uljarice ovogodišnjeg roda.
On je rekao da neki ratari sami mašinskim putem od sojinog zrna proizvode griz, dok ima i onih koji smatraju da će ostvariti bolji rezultat zasnivajući proizvodnju upotrebnom merkantilne soje, uprkos preporukama stručnjaka da to ne čine.
Zbog povoljne tržišne cene, krompir će se ovog proleća u Podrinju zasejati na većim površinama nego lani, na 2 350 hektara, dok će poljoprivrednici ostale vrste povrća uzgajati na 3 500 hektara, uglavnom za vlastite potrebe objasnio je Đurić.
Za uzgajanje duvana biće izdvojeno 250 hektara, lucerke 2 300, kao i prošle godine, a za ostalo krmno bilje 4 100 hektara, koliko i lane, dodao je Đurić.
U delu Podrinja na kome je aktivan Zavod za poljoprivredu u Loznici prošle jeseni pšenicom je zasejano 2 500 hektara, ozimim ječmom 590, dok je za setvu tritikale i raži izdvojeno 340 i 40 hektara, podsetio je Đurić preporučujući proizvođačima da nastave prihranjivanje ozimih strnih žita.
