Izvor: Blic, 14.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Krajini svadbe mogu i bez mlade
NEGOTIN - Gotovo da ne prođe sezona velikih gastarbajterskih svadbi u Krajini, a da se bar jedna ne dovede u pitanje zbog iznenadne odluke mlade ili mladoženje da u poslednjem trenutku odustanu od venčanja. U „suprotnom taboru" tada zavlada prava panika. A kako i ne bi kada 1.000 gostiju samo što nije stiglo. U najboljem slučaju, hitno se pronađe zamena, pa se svadba, za čast porodice, ipak održi, dok je otkazivanje najveća tragedija za familiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Svadbe u Negotinskoj krajini, i to one velike sa po 1.000 zvanica sa mladine i mladoženjine strane, odavno već nisu samo simboličan početak bračnog života i prilika da se familija nađe na okupu i proveseli. Sudeći po veseljima koja se organizuju tokom leta, kada domaćini sa privremenog rada u inostranstvu dođu u rodni kraj, to je i prilika da se uzvrati poziv na događaj koji animira i nekoliko okolnih sela. Tri do četiri dana slavlja, uz prebogatu trpezu, garderobu, šminku i frizure dostojne elitnih modnih pisti, kaskade šampanjca, svadbene torte sa vatrometom i popularnim orkestrima, hepening je koji svaka gastarbajterska kuća koja drži do sebe priređuje u trenucima najsvečanijim za porodicu. Pripreme za ovakva slavlja počinju godinu dana unapred kada se rezerviše i kapariše muzika, sala ili šatra, posluga, frizeri, fotografi. Niko ne pita šta košta, bitno je da sve bude savršeno. Međutim, ne bude uvek sve baš tako.
I mladoženje beže
- Mesec dana pre zakazane svadbe naš nesuđeni zet je ostavio našu unuku. Oni su još bili u Nemačkoj, a mi smo ovde privodili kraju pripreme. Ne znam kako smo preživeli. Ovako nam porodicu niko nikad nije obrukao. Trideset godina radimo u Nemačkoj, mučili smo se tolike godine i sad kad je trebalo da se pokažemo, ovakva bruka. O parama da ne pričam. Pa sve smo već platili ili rezervisali: 1.000 evra za muziku, 1.000 za meso, piće, dali smo kaparu za salu ovde u Negotinu. Kupili smo tri venčanice, za svaki dan po jednu, garderoba za celu porodicu je već spremna, pozivnice već poslate. Obnovili smo fasadu na kućama u dvorištu i već okačili srce na zgradi prema ulici. U dvorištu se rascvetao šećerak posađen u obliku njihovih inicijala. A tek torta. Mesec dana smo birali oblik, ukrase. Tuga. Kad pomislim da sam samo dan pre ove strašne vesti sedela i birala tokice i šeširiće iz kataloga koje treba da naručimo - očajna je Dragoslava B. iz Srbova.
Naša sagovornica priznaje da su u prvom momentu imali nameru da nađu drugog mladoženju. Raspitivali su se po okolnim selima, ali bezuspešno.
- Nije htela naša unuka bilo koga. Našli smo jednog momka, pristao bi on, ali ona nije htela. Školovana je, pa neće bilo koga. Jedva sam naterala sebe da počnem da javljam familiji da je svadba otkazana. Pa kad su počeli svi da zapitkuju i da se podsmevaju, naravno. Ne direktno, ali čujemo mi! Prvo sam zato počupala onaj šećerak u dvorištu. A par dana pre nego što je trebalo da bude svadba, mi smo svi iz kuće otputovali na more. Što dalje od svega što nas podseća na ovu bruku. Propale nam pare za muziku, salu, nešto hrane i pića smo uspeli da vratimo, ali ne i garderobu. Venčanice smo dali upola cene, ukrase sam bacila. Sve u svemu, izgubismo oko 20.000 evra, a da ne pričamo o tome kako smo sve ovo podneli. Moja unuka nije ni dolazila. Za nju mi je najžalije. Svi će po toj barabi da je pamte i da je ismejavaju. A na njega sam mnogo ljuta. Pa i vizu smo mu obezbedili, a on tako. Ali to ga je majka ubedila. Nikad joj moja unuka nije bila po volji. Znamo mi - jada se još uvek vidno potrešena baka.
Slična situacija zadesila je i jednu porodicu iz zaseoka Plavna u brckom delu opštine. Porodica ugledna, bogata, u Austriji već treća generacija. Verili jedinca još prošle godine i od tada pripremaju svadbu. Preko 1.000 zvanica, nedelju dana slavlja. Raščišćen teren oko kuće za tri ogromne šatre, uveliko se kolju prasići, doterana hrana i piće, najmljeni konobari. Verenica odabrala venčanice. Svaka po 500 do 600 evra. A nedelju dana pre svadbe, iznenada, mlada pobegla, vratila se kod njenih.
Potraga za mladom
- To su je njeni roditelji naterali. Mi smo nekad bili u lošim odnosima, i eto, osvetili su nam se. Ali mi nismo smeli da dozvolimo da nam sve upropaste. Pa, uložili smo već oko 55.000 evra, zar da nam propadne, da vratimo goste. Javimo mi kumovima, pa u potragu za novom mladom. I sin se složio, nego šta, da ga posle ismejavaju da ga neće nijedna. Čujemo od naših prijatelja da tamo u susednoj opštini ima jedna porodica, skromna i vredna, imaju troje dece, od toga jednu kćer. Mi brzo tamo, devojka lepa, fina, vidi se vredna, doduše mlada, tek joj je šesnaesta, ali hoće prvo da vidi mladoženju - priseća se prošlogodišnjih muka Milovan S.
Glave porodice, otac, deda i kum, odmah sutradan dovedu mladoženju koji još ni vojsku nije služio i, na njihovu sreću, on se dopadne mladi.
- Ma, spasla je ona nas i mi nju. Ona iz sirote porodice, a kod nas dobila sve. A i da vidiš kako je fina. Mom sinu se i više svidela od prve. I napravismo svadbu kako i priliči. Doduše, nisu mogli da se venčaju, jer je mlada maloletna, ali nije važno, ima vremena za to. Gosti čuli da je mlada promenjena, ali nije važno. Neko pita, neko ne, bitno da se sve dobro završilo. A da ih vidiš sad, dobili sina pre mesec dana, ma bolje nije moglo - radostan je deda Milovan.
Krajinci još pamte i slučaj kada je u jednom vlaškom timočkom selu mlada pobegla veče uoči svadbe, a svadba se ipak održala.
Opao im ugled
- Velika bruka za porodicu, pa zaboravili da jave matičaru koji je sutradan došao i imao šta da vidi. Domaćini, mladoženjini roditelji nisu odložili slavlje, jer dug prema selu mora da se vrati. Šatra puna, muzika trešti, na trpezi sve po redu. Samo mlade nema. Šta da rade ljudi, sve je bilo spremno, pa nek se bar ljudi provesele i počaste. Čak se i nesuđeni mladoženja veselio sa nesuđenim tastom i taštom. Devojka pobegla negde kod familije, sakrila se. Kažu da nije mogla da izađe na kraj s njima. Zabavljaju se ljudi već godinama prepričavajući dogovštine sa ove svadbe. Čujem da se „mladoženja" još nije oženio. Pao mu ugled, valjda ga računaju u oženjene - sa osmehom priča jedan od svatova.
Priprema gastarbajterskih svadbi u poslednje vreme prepušta se preduzećima za organizaciju slavlja koja obezbeđuju šatre sa klima-uređajima, hranu i piće po želji domaćina, pribor, poslugu, hladnjače za piće. Kompletna svadba se snima i fotografiše i emituje na video-bimu u centru sela i direktno prenosi kablovskom televizijom do svih kuća u selu. Posebno važan detalj je muzika, a angažovanje nekog od poznatijih orkestara staje i po 3.500 do 5.000 evra. Domaćini i gosti uglavnom su velikodušni prema muzikantima koji nakupe još po 10.000 evra bakšiša po svadbi. Garderoba je takođe veoma bitna, pa se neretko događa se na igrankama u centru sela nađu originalne kreacije vodećih svetskih kreatora.
- Sećam se da je jedno venčanje u Korbovu pored Kladova obavljeno u helikopteru iznad sela. Naši ljudi žive za ove svadbe, žele da se pokažu kao dobri domaćini i nije im žao da potroše tolike pare za nekoliko dana. Svadbu ništa ne odlaže, čak ni smrt nekog od članova porodice - priča nam dobro upućena meštanka Bukovča.
Svadba za pamćenje
I ovog leta organizovano je na desetine gastarbajterskih svadbi za pamćenje čiji se detalji još prepričavaju. Jedna od takvih bila je i glamurozna svadba Kristine Srbić i Dejana Firulović iz krajinskog sela Slatine. U stilu holivudskih zvezdi, mladenci su u Negotin stigli u specijalnom svadbenom automobilu dugom desetak metara, u toaletama dostojnim evropskih metropola.
