Izvor: Blic, 24.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Klinički centar Srbije pacijenti više ne donose
U Klinički centar Srbije pacijenti više ne donose lekove
BEOGRAD - Ne radi rendgen, gastroskop, skener, nema leka, valvule određenog promera, hirurškog konca... Ovo su, već deceniju uobičajeni uslovi u kojima svakodnevno rade hirurzi u državnom zdravstvu.
Dr Slobodan Radmilović, hirurg u KBC 'Zemun', kaže za 'Blic' da su hirurzi, radeći u takvim uslovima minulih godina, postali pravi 'virtuozi improvizacije', uz opasku da je to spaslo mnoge živote, on >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << upozorava da je loše to 'što smo se na sve, malo po malo, navikli'.
- I u regularnim uslovima svaki ulazak u salu za hirurga je stres, a kada ne zna šta ga čeka, hoće li do kraja interevencije aparati raditi, onda je to drama - kaže dr Zoran Milićević, hirurg u KBC 'Zvezdara', i upozorava da sve to ima i te kakve posledice po zdravlje i lekara i medicinskog osoblja.
- Dva rendgen aparata, stara više od dve decenije, sa manjim ili većim pauzama, jer su zbog kvarova često van upotrebe, rade na Institutu za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje'. Ti aparati su muzejska vrednost, kolege iz inostranstva ne kriju čuđenje da tako nešto još postoji - kaže za 'Blic' dr Dragan Sagić sa tog Instituta.
Nešto 'svetla na kraju tunela' stiže i iz Kliničkog centra Srbije.
Generalni direktor te ustanove prof. dr Vojko Đukić kaže za 'Blic' da je stanje u pogledu opremljenosti, u odnosu na period pre godinu dana, daleko bolje.
- Veliki broj aparata u KCS popravljen je ili su nabavljeni rezervni delovi, rade i dva skenera (jedan je poklon nemačke vlade), magnetna rezonanca, od britanske vlade smo dobili sedam hirurških sala, a od Svetske zdravstvene organizacije pokretni rendgen koji će znatno olakšati rad u Urgentnom centru - kaže dr Đukić. Lekarima i medicinskom osoblju nije teško da rade, uprkos skromnim platama i velikim naporima - ističe on - 'najteže im je kad nema odgovarajućih uslova za rad'.U nedostatku potrebne opreme ili leka, kada treba da se operiše pacijent sa teškom povredom, lekar je, smatra dr Đukić, pred velikom moralnom dilemom - 'da odloži intervenciju i rizikuje život pacijenta, ili da odmah interveniše, a zna šta nema i kakav to rizik nosi'.
Bolje je u mnogim delovima KCS-a, tvrdi on i navodi primer Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS-a, gde je kod više stotina pacijenata koji su godinama čekali ugrađen pejsmejker, tako da 'ovog trenutka nijedan pacijent ne čeka na taj aparat'.
Obezbeđeno je i dovoljno potrošnog medicinskog materijala, tako da pacijenti retko moraju sami to da nabavljaju, ističe dr Đukić.
- U sastavu KCS je 50 građevinskih objekata, mnogi od njih su u lošem stanju, ali smo neke okrečili, popravili krov, zahvaljujući donaciji kineske ambasade na Instititu za ginekologiju zamenjeni su prozori, popravljen lift, urađen je remont grejnih postrojenja i obezbeđeno prilično energenata, pa zimu, prvi put posle mnogo godina, dočekujemo bez straha - ističe dr Đukić.
Direktor najveće zdravstvene ustanove u zemlji apeluje i na medije i na sve društvene instance da više afirmišu zdravlje, jednu od kategorija posebnih vrednosti, da se podstiče ulaganje u sve ono što doprinosi očuvanju zdravlja, jer je to preduslov i ekonomskog i svakog drugog prosperiteta.
Cena specijalističkog pregleda, prema cenovniku RZZO-a, iznosi 40 dinara - 1,2 marke.
Šišanje je višestruko skuplje. Z. D. Marković
