Izvor: Blic, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Kamenicu opet dolaze stranci
U Kamenicu opet dolaze stranci
Kada sam se vratio posle promena u zemlji, moj je cilj bio da Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici oporavim i vratim mu stari ugled. Kod 'Novosadske banke' uzeli smo kredit od milion maraka i od DDOR od pola miliona maraka. Kupili smo materijal i počeli s radom. Godinu dana posle toga tu su rezultati koje je Institut postizao pre bombardovanja: imali smo 1.150 pacijenata, preko 2.300 kateterizama i 206 ugrađenih pejsmejkera - >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kaže u razgovoru za 'Blic' direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti, priznati stručnjak prof. dr Ninoslav Radovanović, kome je po nalogu nekadašnjeg ministra zdravlja Republike Srbije, dr Milovana Bojića, tadašnji direktor Instituta, dr Josip Čikoš uručio otkaz 11. maja 1999. godine.
Vratili ste pacijente, ali planirali ste i razvoj.
- Uvedene su nove metode, vratili su se pacijenti iz inostranstva, koje smo operisali, i od njih zaradili 3,8 miliona maraka. Time je omogućeno da pokrijemo troškove i operišemo domaće pacijente. Završili smo petogodišnju studiju o kvalitetu života posle operacije na otvorenom srcu, koja je dobila veliko priznanje u svetu. Imali smo veliku naučnu aktivnost ove godine i prezentirali smo na svetskim i evropskim kongresima 94 rada i to 10 na svetskim, 61 na evropskim i 23 na domaćim kongresima. Taj broj je dva i po puta veći nego u prethodnom periodu. Kakvo stanje ste zatekli u Institutu i koji su glavni problemi u funkcionisanju?
- Institut je zbog teškog materijalnog stanja doveden u kritičnu situaciju. S jedne strane, postojale su narasle potrebe građana zbog pogoršanog stanja u kardiovaskularnim bolestima, a s druge strane, drastično su smanjena sredstva. Zato smo morali da uzmemo kredite. Naš glavni problem je dug Republičkog fonda za zdravstvo od kojeg potražujemo 12 miliona maraka. S druge strane, mi smo dužni 10 miliona maraka, što znači da smo pozitivno poslovali u protekloj godini i možda smo jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja je to uspela. Ukoliko bi se problem potraživanja rešio, Institut bi, pored visokog kvaliteta svojih usluga, bio u mogućnosti da iskoristi svoj realni potencijal i poveća obim usluga, posebno za strane pacijente, čime bi se povećao devizni priliv koji bi koristio ne samo Institutu nego i zajednici. Nadamo se da će Vlada pomoći Fondu da izmiri dugovanja koja ima prema nama. Koliko je Institut u Kamenici oštećen zbog favorizovanja klinike na Dedinju na čijem je čelu bio bivši ministar dr Milovan Bojić?
- Institut za kardiovaskularne bolesti stvoren je kao institucija pre 25 godina, a Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju kao deo Instituta počela je s radom 1982. godine. Dve godine smo radili na Vojnomedicinskoj akademiji i uporedo rekonstruisali objekat u Kamenici, gde smo se uselili 1984. godine. Za to vreme sam formirao ekipu u Švajcarskoj, sa kojom sam operisao, i postepeno je uhodavao na VMA. Kada smo u avgustu 1984. godine počeli sa redovnim radom u Kamenici, u prvoj godini smo uradili preko 550 operacija, u drugoj 650 i svake naredne godine broj operacija se povećavao. Stigli smo do prve pozicije po broju i kvalitetu operacija. Pacijenti su iz svih krajeva Jugoslavije dolazili kod nas na operacije. Pred raspad Jugoslavije 1991. godine, Institut u Kamenici ostvario je najveći broj operacija - 1.636 - i tada smo uvršećni u pet klinika u Evropi sa najvećim brojem operacija. Došao je raspad Jugoslavije i od nas je traženo da smanjimo broj operacija jer Fond nije mogao da izdrži tako velik broj intervencija, a i pacijenti nisu više dolazili u tako velikom broju.
U međuvremenu, potpuno smo marginalizovani od stare vlasti, specijalno od JUL-a koji je držao sve poluge vlasti u zdravstvu. Sva sredstva koja su centralizovana u Fondu Republike Srbije plasirana su uglavnom u Beograd i to u 'julovske ustanove', kako su se tada popularno zvale, a pre svih u 'Dedinje'. Tamo je investirano preko 100 miliona maraka. Pravljen je centar sa najmodernijom opremom. Osim toga, odveli su vam i kadrove.
- Kako 'Dedinje' nije imalo odgovarajuće kadrove, sa naše klinike su 1995. godine otišli ljudi, koji su tamo preuzeli rukovodeće položaje - profesor Nastasijević je postao načelnik kardiohirurgije, profesor Vuk Florijan načelnik reanimacije, profesor Jocić i mnogi drugi koji su doprineli da 'Dedinje' poveća broj operacija i poboljša svoj rad. Ja to, u neku ruku, smatram za priznanje nama, jer smo raširili svoju hiruršku školu i na centralnu Srbiju. U to vreme dolazi do opstrukcije dolaska pacijenata na našu kliniku, komisije po filijalama su instruisane da ne daju upute za Kamenicu, već isključivo za 'Dedinje'. Zahvaljujući premijeru Marjanoviću, takva situacija je promenjena i pacijenti su mogli da idu na lečenje na kliniku po svom izboru, što je trajalo do 1996. i 1997. godine. Kakva je sada situacija što se tiče dobijanja uputa?
- U Srbiji postoji Institut na Dedinju, Klinički centra, VMA i Kamenica za operacije odraslih. Smatram da bi bilo veoma demokratski da pacijent može da odluči u kojem će se centru operisati i da komisije to uvažavaju. Međutim, imam informaciju da se to ponovo uskraćuje pacijentima i smatram da je to pogrešna politika. Sve dok postoji zajednički fond u Republici Srbiji, smatram da bi pacijenti trebalo da imaju to pravo. Radi se o vrlo rizičnim operacija, kao što su operacije na otvorenom srcu, zbog čega je važno da pacijent izabere kliniku u koju ima najviše poverenje. Uplitanje politike u zdravstvo obeležilo je prethodni period, a kakva je danas situacija?
- JUL je vodio rat protiv naše ustanove i mene lično od 1994. do 1995. godine s ciljem da se Institut u Kamenici zatvori. Mislim da danas takva situacija ne postoji, već da postoje napori radi bolje koordinacije između centara i bolje eksploatacije naših kadrovskih mogućnosti. Kakvi su planovi Instituta u Kamenici u narednoj godini?
- Planiramo da u interventnoj kardiologiji kod akutnog infarkta miokarda uvedemo novi metod. Pacijent koji je doživeo infarkt i tek posle tri sata se prebaci u centar, ide na hitnu koronografiju i odmah se radi na arteriji koja je odgovorna za infarkt. Ta arterija se širi balončićem, to se zove PTCA, i na taj način treba da se spreči dalje pojavljivanje infarkta. Mi se spremamo da tu proceduru uvedemo sledeće godine i to je jedan od naših konkretnih planova. Da li može i kod nas da se unapred isplanira broj operacija na godišnjem nivou?
- Najbolje bi bilo da, kao i u drugim zemljama, Fond predvidi koliko će biti operacija sledeće godine. To je na nivou političke odluke, koja zavisi od materijalnih mogućnosti budžeta i Fonda. Možemo da kažemo da bi na osam miliona stanovnika Srbije, optimalno bilo 4.000 operacija. U tom slučaju, svaki od četiri centra u Srbiji bi uradio 1.000 operacija. Znamo da su za te operacije sredstva obezbeđena i možemo normalno da radimo bez pritisaka sa potraživanjima i troškovima. Ako u Srbiji ne može da se obezbedi novac za 4.000 nego za 2.000 operacija, moramo to da znamo. To je stvar koja bi trebalo da bude rešena sa odgovornima u organizaciji zdravstvene službe i zdravstvenog osiguranja.Jedinstveni cenovnik Koliko koštaju usluge u Kamenici za domaće a koliko za strane pacijente?
- Postoji jedinstven cenovnik naših usluga. Prema analizi koju smo uradili na klinici, prosečna cena operacije je 9.700 maraka i to je zasad najniža cena od svih centara u Srbiji za operaciju na otvorenom srcu. Cena za strane pacijenta je veća što je normalan princip u celom svetu. Imamo ugovor sa Libijom na godinu dana i već u januaru u Kamenicu će stići 20 pacijenata. Dolaze iz Slovenije, Rusije i Ukrajine. Idemo na razumnu srazmeru broja operacija stranih pacijenta, odnosno, ako uradimo 1.000 operacija godišnje imamo prostor za 200 ili 300 stranaca. U ovaj institut su ulagali ljudi iz ovog kraja i treba da imaju najjeftiniju i najkvalitetniju uslugu. Naše operacije su tri puta jeftinije nego na Zapadu, u državama EU i SAD. Glavna tekovina Instituta je da su građanima omogućene operacije istog kvaliteta kao i na zapadnim klinikama, ali bez čekanja i tri puta jeftinije.
