Izvor: Blic, 08.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hrvatskoj ostale tri milijarde evra
U Hrvatskoj ostale tri milijarde evra
U odeljenju za sukcesiju Generalnog sekretarijata Saveta ministara zavedeno je oko 80.000 zahteva za povraćaj imovine pravnih i fizičkih lica sa teritorije bivše SFRJ. Zahteva izbeglih Srba za povraćaj imovine u Hrvatskoj ima oko 77.000, dok je zahteva državnih preduzeća oko 1.500. Međutim, i 15 godina nakon što su prvi zahtevi registrovani za njih još uvek nema rešenja.
Država plaća na desetine činovnika koji bi u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << raznih komisija trebalo da reše ovo pitanje, ali konkretni rezultati nedostaju.
- Teško je rešivo, nema komunikacije s druge strane. Sporazum o sukcesiji postoji, ali to je samo mrtvo slovo na papiru - kažu u Komisiji za sukcesiju, u okviru koje je nedavno osnovana podgrupa koja će se baviti otvorenim pitanjima u vezi sa sprovođenjem aneksa G sporazuma o sukcesiji koji se odnosi na pitanje imovine. Iako se članovima ove komisije plate uredno isplaćuju, oni se ne mogu pohvaliti čak ni da su startovali sa poslom. Njihov izgovor je prilično bizaran.
- Predsednik još nije izabran. Možete dobiti informacije, ali niko ne sme da govori pod imenom, tako nam je rečeno - kažu.
Savi Štrbcu, predsedniku Udruženja 'Veritas', koji se od 1997. godine bori ovim problemom izbeglih Srba, sasvim je jasno da je komisija nasledila papirologiju, ali i način rada.
- Zahtevi su arhivirani i nikome u tim komisijama oni ne znače ništa. Nijedna komisija ne može da se pohvali da je rešila makar jedan slučaj. A ni evidencija koju imaju nije tačna - tvrdi on.
Prema njihovoj evidenciji, Srbi u Hrvatskoj su posedovali oko 50.000 stanova i bar 100.000 poljoprivrednih domaćinstava, od kojih je svako podrazumevalo makar jedan stambeni objekat. Samo u toku 'Oluje', na području Dalmacije, Like i Korduna, uništeno je i oštećeno 22.000 kuća. Štrbac je ubeđen da ne postoji način da se njihova imovina vrati, niti da se šteta nadoknadi.
- Računica Hrvatske je jasna. Vrednost nekretnina Srba izbeglih iz Hrvatske je oko tri milijarde evra. To je puno i za najbogatije zemlje. Hrvatska se toga neće odreći - kaže Štrbac.
Pod pritiskom međunarodne zajednice Hrvatska je pre dve godine ponudila stambeno zbrinjavanje umesto vraćanja stanarskih prava. Svakoj osobi koja bi na to pristala bilo bi dodeljeno po 35 kvadrata, pod uslovom da na području bivše SFRJ nema u vlasništvu ni kuću ni stan. Ali, po uobičajenom maniru hrvatske države, od 4.100 zahteva nijedan nije rešen.
Šta čini naša država da zaštiti materijalne interese Srba izbeglih iz Hrvatske?
'Iskreno, ne može se ništa uraditi', kažu u komisiji.
Suštinski ništa ne možemo uraditi. Zašto?! Prvo ste imali državu koja je prestala da postoji - SRJ, onda smo konstituisali novu, a Hrvatska je tek prošle godine potpisala sporazum. On ionako daje lažnu nadu. Kad god se nešto objavi, jadnici navale, počnu da zovu i nastaje haos. Ne shvataju da naša država ne može biti advokat ljudima za teritoriju druge države.'
Za desetak dana održaće se konstitutivna sednica ove komisije kada će se zauzeti pravac delovanja države u pogledu zaštite imovine. Nakon 15 godina oni će pokušati da reše problem, iako unapred smatraju da 'teško da bilo šta tu može da se postigne'.
'Uostalom, situacija je specifična... Puno je problema, čak ne znamo koliko će naša državna zajednica još trajati...'
Građani, prepušteni individualnim sudskim sporovima protiv države Hrvatske, na njenom terenu, žalosno sami, pokušavaju da se izbore za svoju imovinu. Hrvatska nije donela do sada nijednu presudu u korist Srba za povraćaj imovine tamo gde je ona uzurpirana. Za hrvatske sudove važi uvek isti izgovor: 'Prošli su svi rokovi.'
Tanja Nikolić Đaković
