Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu 40.000 „večitih” studenata
Na Pravnom, Filološkom i Ekonomskom fakultetu najviše onih koji su odužili školovanje. – Na UB 14.000 apsolvenata
Na Univerzitetu u Beogradu po starim pravilima još studira oko 40.000 studenata, od kojih je oko 3.000 na poslediplomskim studijama. Bilo da je u pitanju odustajanje od indeksa tokom devedesetih godina prošlog veka, zbog loše ekonomske situacije i nemogućnosti zapošljavanja ili iz zdravstvenih razloga, tek najviše „večitih” je na društveno-humanističkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grupaciji fakulteta – 17.615. Gledajući visokoškolske ustanove pojedinačno, po broju onih koji studiraju po pravilima koja su važila pre stupanja na snagu novog zakona 2005. godine, prednjače Pravni, Filološki i Ekonomski, koji su inače i najmasovniji fakulteti. Međutim, dosta studenata koji su odužili školovanje ima i na nekim fakultetima koji ne upisuju tako mnogo brucoša, poput Poljoprivrednog, Medicinskog ili Geografskog fakulteta.
Svi oni, zahvaljujući najnovijim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, izborili su se za produžetke – rok da diplomiraju pomeren je do 2014., odnosno do 2015. godine (doktorske studije). Po rečima ministra prosvete dr Žarka Obradovića, ukoliko do tada ne dobiju diplomu, moraće da se prilagode „bolonjskom” načinu studiranja.
– Naši najnoviji podaci govore da je u školsku 2009/10 . godinu na Univerzitetu u Beogradu 49.809 studenata upisanih na studijske programe u skladu s „bolonjskim principima”, a da je 39.746 akademaca koji studiraju po propisima važećim pre Zakona o visokom obrazovanju iz 2005. godine, uključujući i apsolvente. Posle ovog upisa, očekujemo da taj odnos prevagne na stranu „bolonjaca” – kaže za naš list prorektorka UB profesor dr Neda Bokan.
Od ovog broja njih 14.031 su apsolventi, i to: 11.430 njih na osnovnim studijama, 112 na specijalističkim studijama, 2.453 na magistarskim studijama i 36 na doktorskim studijama.
Po rečima naše sagovornice, ovako veliki broj studenata „po starom” u potpunosti opravdava izmene zakona, a pošto se taj broj ipak smanjuje (2007. ih je bilo više od 50.000), jasno je da će za tim ipak prestati potreba. Prvi put je u školskoj 2008/09. godini bilo više „bolonjaca (56 odsto) nego studenata upisanih pre novog Zakona o visokom obrazovanju (44 procenata).
Reč je o akademcima koji su, uglavnom, odustali od studija sredinom devedesetih godina. Mnogi su se i zaposlili i godinama nisu imali veze sa fakultetom.
– Treba razumeti te mlade ljude i omogućiti im da završe posao koji su započeli po pravilima koja su tada važila. Neki od njih imaju zaista opravdane razloge za duže studiranje, poput zdravstvenih, i takve studente treba podržati. To, naravno, ne znači da će im se sve tolerisati u nedogled, jer oni predstavljaju opterećenje i za fakultet i za univerzitet i za državu – kaže dr Bokan, dodajući da je ona kao dekan uvek omogućavala čak i vikendom dodatne časove, ne bi li akademci što pre stigli do diplome.
Ranko Marković, generalni sekretar Saveza studenata Beograda ističe da ova organizacija podržava novo zakonsko rešenje, jer u suprotnom mnogi nikada ne bi diplomirali.
– Imali smo mnogo diskusija na tu temu i zaključili da bi ti „večiti studenti”, kako ih zovu, prelaskom na sistem studiranja po Bolonji imali velikih problema i pitanje je da li bi ikada došli do diplome. Jer, novi sistem studiranja veoma se razlikuje od starog, trebalo bi da polažu dosta novih ispita, a da ne govorimo o nejednakosti u zvanjima po starom i novom sistemu – kaže Marković.
On je apsolvent Fizičkog fakulteta i ne osuđuje kolege koji dugo studiraju, jer, objašnjava, živeo je u domu, poznate su mu različite priče i uglavnom je reč o mladima koji su uz studije bili prinuđeni da rade i zato se njihovo školovanje „oteglo”.
Sandra Gucijan
objavljeno: 24.08.2010.
