Izvor: RTS, 11.Avg.2020, 21:12
U Banatu nemaju iskustva u gajenju aronije, ali imaju volju da nauče
Počela je berba aronije koja se zbog lekovitosti, ali i dobre zarade dosta gajila prethodnih godina. Sada otkupna cena pada, a problem je i plasman. Porodicu Marčeta iz Žitišta nisu pokolebala tržišna kretanja, počeli su prvu berbu, a najveću dobit očekuju za nekoliko godina.
Nakon tri godine od sadnje, Bojan Marčeta iz Žitišta ubira prve plodove aronije. Uverio se da ovoj biljci ne treba posebna nega, sem redovnog ručnog plevljenja trave. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Samo jedna štetočina mu je pravila problem, u vreme cvetanja aroniju napada rutava buba, koja se skuplja ručno da bi se izbegla upotreba hemijskih sredstava. Zbog pravilne smene kišnih i sunačnih perioda ova godina je bila pogodna za aroniju.
"Parcela je oko dve hiljade kvadrata. Sedamsto žbunova imamo aronije, očekujem oko 400 do 500 kila, znači pola tone u ovoj prvoj godini berbe i to će se povećavati iz godine u godinu, gde se očekuje nekih oko sedam do osam kila za nekih šest godina ploda po jednom žbunu", kaže proizvođač Bojan Marčeta.
U ovom delu Banata nema prethodnih iskustava sa aronijom na većim parcelama. U prvoj berbi porodica Marčeta i prijatelji koji im pomažu još uvek uče o ovoj biljci.
"Najbolje je da se to radi ujutro od osam do, recimo deset, jedanaest i popodne od četiri do šest, sedam sati. Da se izbegnu ove vrućine. Iz prvog iskustva današnjeg mislim da može pedeset kila dnevno da se ubere u dve ture, znači ujutro i popodne", ističe Nikola Petkanić iz Žitišta.
U Banatu nema organizovanog otkupa aronije na veliko. Plodovi se manje koriste sveži, pa nije interesantna za pijacu.
Kupci su pojedinačni, oni koji znaju njena lekovita dejstva i načine pripreme.
Ova biljka se više gaji južno od Save i Dunava gde postoji tradicija prerade jagodičastog voća u domaćinstvima. Procenjuje se da u Srbiji površine pod aronijom ne prelaze 100 hektara.
.jpg)
