Izvor: Glas javnosti, 15.Jan.2010, 07:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U 2010. se nećemo mnogo veseliti
Politički analitičar Dušan Janjić jedan je od onih čije su analize, nažalost, bile tačne u protekloj godini. Zato smo pitali šta Srbiju čeka u ovoj godini. - U svakom slučaju neće biti vesela, ali se ja tešim jednom starom mantrom: i loša vest je dobra, ako umeš da naučiš lekciju. Da budem precizan, 2010. će nam doneti dve stvari: prva loša vest je da kriza u Srbiji tek dolazi. Zalihe su potrošene, potrošen je i ugled zemlje i tek ćemo imati probleme. Došli smo dotle da čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ni Rusija i Kina ne mogu da nam odobre kredit sa povoljnom kamatom od četiri posto. U ovoj godini nas očekuje suočavanje sa činjenicom da su problemi zapravo u Srbiji. Na primer, problem priključivanja Evropskoj uniji nije ni u Holandiji, ni u Velikoj Britaniji, nego u Srbiji. Da budem precizniji: političko i birokratsko rukovodstvo u Srbiji ne može da da više od onoga što je već dalo. To praktično znači da će, suštinski, doći do ozbiljne preraspodele političke moći.
Da li to vidite u svetlu prethodnih lokalnih izbora u Beogradu ili mislite da su se ljudi jednostavno umorili od garniture koja nas vodi skoro deset godina?
- Politika je uvek kombinacija reakcija običnih ljudi na izborima. A izbori su jasno rekli da je prethodna vlast na lokalu bila mnogo korumpirana. Međutim, mislim na nešto što se u ovom trenutku ne vidi: morate da pratite tokove novca. Oni koji drže veliki novac u državi znaju da više ne mogu da izbegavaju porez. Verovali su da mogu da se obezbede ako pomognu predsednika države, ako plate kampanju nekoj partiji i u tome su uspevali. Ali, nedavno, pred Novu godinu, premijer Cvetković je rekao da mu ne pada na pamet da menja poreski sistem. On ne sme da ga menja. Počinje ono što se zove okretanje leđa. Najbogatiji počinju da okreću leđa vlasti jer vide da oni ne mogu da se zaštite od spoljnog pritiska. Ta vrsta pritiska, priča o monopolima, tajkunima, došla je sa strane. To je priča koju pričaju multinacionalne kompanije, koje bi rado počistile lokalne tajkune. To je jedan faktor koji je jako važan i koji će se u Srbiji tokom 2010. prikazati na taj način što će svi srpski tajkuni pokušati da postanu Deripaske.
Šta pod tim mislite?
- Tajkuni će pokušati da što više novca izbace iz Srbije, a za ono što ostane će platiti porez. Ali, oni će tražiti i druge vladare, koji će moći da ih zaštite od kidnapovanja, ubistva, maltretiranja svake vrste. Nasilje sa kojim smo se suočili u 2009. je upravo pokazalo da je car go: sada možete biti silovani u jednoj ulici, u sopstvenom liftu. Očito je da obaveštajna zajednica ne radi svoj posao, što se naročito videlo kada su dolazili Bajden i Medvedev.
Na koji način?
- Pa čitav Beograd je bio potpuno blokiran i u jednom i u drugom slučaju zato što oni nisu imali informacije! Oni nisu bili u stanju da obezbede paradu ponosa, nisu mogli da kontrolišu i kanališu bes mladih ljudi.
Posete Bajdena i Medvedeva su bile prikazane kao veliko priznanje aktuelnoj vlasti. Da li je tako?
- Te posete nam govore zapravo da su one napravljene jednom bolesniku - Srbiji. Bio je to pokušaj da se od Srbije ne napravi bolesnik koji bi mogao da razboli čitav region - mislim na Bosnu, Makedoniju, Kosovo... Dok je Bajden došao da kaže koje su granice saradnje sa Beogradom, dotle je Medvedev došao da stavi nogu u vrata. Bajden je poručio da SAD načelno podržavaju ovu vlast, ali da ne žele da produbljuju probleme koji postoje, dok je Rusija nešto naučila: oni su u doba Miloševića kasnili, pa su naučili da treba da naprave iskorak ka Zapadu.
U čemu se personifikuje taj iskorak?
- U Tomislavu Nikoliću. Baš kao što je svojevremeno to bio Koštunica, koji ne bi prošao tako uspešno na izborima 2000. da nije bilo saglasnosti i Vašingtona i Moskve. Srpska napredna stranka je shvaćena kao zajednička garancija.
Rekli ste da će doći do preraspodele političke moći?
- Srpska napredna stranka će tu imati problema. Ne govorim o njihovoj popularnosti, koju neosporno imaju, nego o stranačkoj infrastrukturi: jer u Nišu su svi stari radikali prešli u SNS. A tu onda nema daljeg prolaza. Na njima je sada veliki posao, da izgrade tim koji stalno ima imidž pobednika. Što se tiče DS, koja jedina može da računa na ozbiljan politički opstanak, ta stranka ima strašne probleme kako unutra, tako i spolja. Poslužiću se jednim citatom: to su momci koji mnogo obećavaju a malo toga ispunjavaju. NJihov spisak izneverenih obećanja je prevelik.
Kako gledate na problem sa Statutom Vojvodine, koji mnogi vide kao delo DS?
- Kao otpor centralizovanim finansijama. Krenuće tu još i Niš, Šumadija, verujem i da će Beograd hteti još veći stepen autonomije. Sve to će nam u ovoj godini pokazati zapravo da Srbija još uvek nije dovršena država. Ovo je država u kojoj se na prevaru uvodi autonomija, u kojoj se na prevaru uvodi ukidanje viza...
Kako to mislite na prevaru?
- LJudi će sad krenuti da putuju. Neki će probati da tamo rade i shvatiće da su prevareni i da u Evropi ne teku med i mleko.
Da li će biti međuetničkih problema?
- Lično ne verujem, jer će ljudi biti opterećeni obezbeđenjem egzistencije, opstanka. Međutim, bude li vlast i dalje problematizovala pitanja Kosova i Republike Srpske, onda ne isključujem da će joj NATO otvoriti pitanje Sandžaka i Preševske doline, a to je najgori mogući scenario.
Ko će, politički gledano, biti u najtežem položaju u godini u koju smo tek ušli?
- Boris Tadić i DS. Oni će odlučivati da li će promena koja nam treba biti evolutivna ili će biti neka vrsta „udarnih“ promena, nalik na peti oktobar. Mislim da on poslednjim izjavama pokazuje da shvata u čemu je kvalitet evolutivnih promena. Tadić je preuzeo ulogu i premijera i predsednika i mora da odluči hoće li da raspisuje izbore, kako predsedničke, tako i parlamentarne... Sve drugo što se vidi je pokušaj manjih stranaka da se udenu u vlast i pokupe deo kolača, odnosno deo novca koji stiže od građana. Na građane niko ne računa, osim kada se spremaju izbori pa treba dati obećanja. Niko ih ne pita o životu, problemima.
A. Bečić
