Izvor: Blic, 18.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo traži podatke o dve kragujevačke bebe
Tužilaštvo traži podatke o dve kragujevačke bebe
KRAGUJEVAC, BEOGRAD - U Opštinskom tužilaštvu u Kragujevcu 11 porodica podnelo je krivične prijave protiv nepoznatih izvršilaca - medicinskog osoblja KBC, zbog krivičnog dela oduzimanja maloletnog deteta i promene porodičnog stanja.
Kosana Radović, opštinski javni tužilac, izjavila je za 'Blic' da se devet krivičnih prijava odnose na događaje od pre 12 i više godina, pa tužilaštvo neće preduzimati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ništa jer su istekli svi rokovi u kojima može da započne krivično gonjenje. Preostale dve krivične prijave roditelja vezane su za događaje iz 1992. i 1998. godine i tužilaštvo je zatražilo podatke iz KBC kako bi, nakon analize, donelo odluku kako će postupiti po tim prijavama. Dr Ljiljana Mijatović, zamenica direktora kragujevačkog KBC, kaže da će svako ko se obrati ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako bi pribavio dokumentaciju o svom preminulom detetu, dobiti sve što KBC poseduje.
- Knjige sa protokolom umrlih vode se od 1968. godine i sadrže podatke o poreklu, odnosno imenu i prezimenu, zatim informacija sa obdukcije, kao i o preuzimanja leša. Na odeljenju patologije od 1978. godine čuvaju se 'kalupi' sa delovima tkiva preminulih osoba nad kojima je obavljena obdukcija radi otkrivanja uzroka smrti. U slučaju beba, to su parčići mozga, srca i pluća, koji su nakon obdukcije sačuvani na drvenim daščicama i uliveni u medicinski parafin. Zainteresovanim roditeljima, koji sumnjaju da su njihove bebe prodate, delovi tkiva će biti izdati 'na revers', kako bi nakon DNK analize utvrdili pravu istinu. Nakon toga, materijal će morati da vrate bolnici - kaže Mijatovićeva.
Tela preminule novorođenčadi u kragujevačkom KBC se od 1971. godine spaljuju ukoliko roditelji ne žele da ih preuzmu. Kako kažu u ovoj ustanovi, to se dešava uglavnom kada su roditelji pravoslavci, jer sveštenici prave probleme kada treba da se sahrani dete koje nije kršteno. S druge strane, po zakonu se svaki leš tretira kao 'stvar' i državna je svojina, pa se mrtva novorođenčad, ostavljena na brigu državi, kao i sav ostali 'biološki materijal' uništavaju u specijalnim krematorijumima.
Dr Mijatović kaže da je moguće da je deo dokumentacije uništen, jer je pre četiri godine iz arhive KBC izbačen deo materijala koji je po odobrenju Istorijskog arhiva označen kao nepotreban. Kasnije je utvrđeno da je pritom eliminisan i deo arhive koji nije bio na tom spisku. Zbog toga je pokrenut sudski postupak kako bi se kaznili krivci za uništenje vrednog materijala.
- Posle 20 godina čekanja niko od zainteresovanih roditelja ne može da očekuje da će od KBC dobiti brz odgovor. Mnogo je vremena prošlo i treba imati strpljenja. Pomoći ćemo na najbolji način svima, jer nemamo šta da krijemo. Ako je nekih malverzacija sa bebama i bilo, sadašnje rukovodstvo KBC je za njih najmanje krivo - tvrdi dr Mijatović. Inače, u Srbiji više od tri stotine porodica ne želi da se pomiri s tvrdnjom da su njihova deca mrtva. Mnogi od ovih roditelja godinama traže i dokazuju svoje sumnje, ali nisu daleko odmakli od početka. U najvećem broju slučajeva postoji samo nepotvrđena priča ožalošćenih roditelja o krađi i prodaji žive i zdrave dece odmah po rođenju. U želji da saznaju istinu, roditelji uglavnom pokušavaju da pribave što veći broj dokumenata. Međutim, većina nije uspela da dobije ni izvod iz matične knjige rođenih i umrlih za svoje dete, a nije im dostupan ni dokument kojim se potvrđuje smrt deteta, kao ni istorija bolesti iz bolničke arhive. Te činjenice, same po sebi, kako kaže advokat Slobodan Šoškić, dovoljne su da izazovu sumnju kod roditelja.
- Javno tužilaštvo, na osnovu sumnje roditelja, može da pokrene istragu koja bi se obustavila ukoliko se utvrdi da je sumnja neosnovana. U istrazi se ispituje dokumentacija, ali ona sama po sebi nije dovoljan dokaz, jer papiri mogu biti lažni. Neophodno je uraditi i DNK analizu i antropološko veštačenje, kao i ispitivanje svedoka, medicinskog osoblja i ljudi koji su u nekoj vezi sa slučajem. Na osnovu svih tih dokaza sklapa se mozaik i tačno je moguće utvrditi da li je neko izvršio teško krivično delo - kaže Šoškić.
Republička zdravstvena inspekcija je po nalogu Ministarstva zdravlja Srbije, a po prijavama roditelja, obavila nadzor vođenja medicinske dokumentacije na odeljenjima porodilišta, neonatologije i kliničke patologije u svim zdravstvenim ustanovama, ali nije našla nikakve nepravilnosti. Usled velike medijske pažnje, od pre godinu i po u beogradskom GAK-u od roditelja se traži da na otpusnim listama, odnosno umrlicama, daju izjavu da li će preuzeti leš svog umrlog deteta, a to je iskoristilo samo nekoliko roditelja.
Detaljne provere dokumentacije i rada GAK-a u Nišu uradili su i operativci niškog SUP i zdravstvena inspekcija, a kako je nedavno za 'Blic' izjavio Slaviša Virjević, načelnik kriminalističke službe, nisu otkrivene nepravilnosti.
Vuk Pribić, advokat iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da su lekari, u slučaju smrti deteta, dužni da roditeljima dozvole da vide preminulo dete. Zdravstvena ustanova, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, ima obavezu da zahteva obdukciju bez odobrenja porodice umrlog deteta.
Ipak, objašnjava Pribić, kod ovakvih slučajeva mnogo toga zavisi od pristupa lekara. Bolnica nema pravo da roditeljima zabrani da vide telo preminule bebe, izuzev u slučaju smrti deteta od opasne infektivne bolesti. Takođe, obaveza zdravstvene ustanove je da dokumentaciju o smrti dece u porodilištu čuva najmanje deset godina. Deo arhive čini 'kalup' - presek tkiva organa sa obdukcije, čijom analizom se može pouzdano utvrditi i verodostojnost dokumentacije o smrti beba. Kada javni tužilac, kako kaže Šoškić, pokrene istragu o konkretnom slučaju, sve do tada ispitano se ponovo proverava.
- Ukoliko Javno tužilaštvo odbije zahtev, oštećeni roditelji u roku od osam dana mogu pojedinačno sami da pokrenu istragu, preuzmu gonjenje i podnesu optužnice protiv odgovornih lica, u ovom slučaju lekara, medicinskog osoblja i ljudi u koje sumnjaju da su umešani. Kazne zavise od toga koje je delo počinjeno, a u ovim slučajevima moguće je da je i više krivičnih dela izvršeno. Kazne su od pet godina za falsifikovanje dokumenata, do deset godina za oduzimanje maloletnog lica - rekao je Šoškić.
I Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnete su 33 krivične prijave, od čega je deset dostavljeno nadležnim tužilaštvima, 18 odbijeno zbog apsolutne zastarelosti, a za pet je tužilaštvo podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. - Za sve koji nisu podneli prijave, a sumnjaju da se takvo krivično delo dogodilo pre septembra 1992. godine, sada je kasno da to učine jer je delo zastarelo. Za ovih pet prijava policija prikuplja podatke i tužilaštvo je spremno da ih ispita. U interesu tužilaštva je da tako smanjimo psihozu koja se pojavila u javnosti i da otklonimo svaki trag sumnje. Naložićemo da se uradi i DNK analiza kao jedan od najrelevantnijih dokaza - rekao je za 'Blic' Milan Sarajlić, zamenik okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Zakon, s druge strane, predviđa kazne zatvora do tri godine i za one koji neosnovano oklevetaju nekoga da im je oduzeo dete. N. Radišić - S. Jošić Jednostavna analiza DNK
Dileme oko beba za koje njihovi roditelji tvrde da su ukradene, najlakše bi se mogle rešiti DNK analizom. Uzorci tkiva čuvaju se u bolnicama i analizom u laboratoriji, bez obzira na protok vremena, moguće je načiniti njihov DNK profil. Moguće je takođe uraditi i DNK analizu očeva i majki i poređenjem rezultata otkriti da li je preminula beba zaista njihovo dete. Nedavno otvorena DNK laboratorija na Insitutu za sudsku medicinu u Beogradu, jedina je osposobljena za ove analize. Međutim, stručnjaci i oprema angažovani su isključivo na identifikaciji nestalih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
.jpg)
