Izvor: Glas javnosti, 22.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilaštvo sabiralo babe i žabe
BEOGRAD - Ministarstvo pravde je utvrdilo da je od januara do jula 2008. godine za neovlašćenu proizvodnju, držanje i stavljanje u promet opojnih droga ukupno osuđeno 650 osoba. Za stav 1 (stavljanje u promet) zatvor čini 96 odsto kazni, novčane tri odsto, a uslovne osude četiri odsto; za stav 2 (mreža dilera) zatvor čini 35 odsto, a novčane kazne 57 odsto; za stav 3 (držanje za ličnu upotrebu) zatvor čini 14 odsto, novčane kazne 40 odsto, a uslovne osude 42 odsto.
Opasnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << štetnost i posledice koje učinioci ovog dela čine društvu nisu u srazmeri sa izrečenim kaznama učiniocima ovog krivičnog dela, s obzirom da je za njih 390 od 454 izrečena novčana kazna i uslovna osuda, što čini 82 odsto ukupno izrečenih kazni, smatra Ministarstvo.
Ono je za izrazito blagu kaznenu politiku za ovo krivično delo izdvojilo i Okružni sud u Beogradu
Blage kazne ničemu ne služe
Za stav 1 od ukupno izrečenih kazni zatvora u čak 50 odsto izriče kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, a 45 odsto u trajanju od jedne do tri godine; za stav 3 od ukupno izrečenih kazni zatvor je izrečen u dva odsto, a uslovna osuda u čak 64 odsto slučajeva - navelo je Ministarstvo u analizi koju je dostavilo Glasu.
Vršilac dužnosti republičkog tužioca Slobodan Radovanović posebno je zabrinut zbog težeg oblika dela, za koji je zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, jer je u Srbiji proteklih godina čak 87 odsto presuda glasilo na kazne ispod zakonskog minimuma i zapitao se „kakva prevencija može da bude kada se izriču tako blage kazne narkodilerima“.
Sudije beogradskog Okružnog suda smatraju, međutim, da su u isti „koš„ stavljena dela koja su po svojoj prirodi bitno različita.
- Za stav tri 14 odsto zatvorskih kazni je mnogo. Sud ne treba od bolesnog čoveka da pravi kriminalca tako što će ga poslati na izdržavanje kazne. U ovim slučajevima preventivno treba da deluju društvo, škola, porodica, centri za socijalni rad, jer kad se dođe do suda, već je prilično kasno. Za ovo delo većinom odgovaraju deca od 18 do 20 godina, koja nikada ranije nisu osuđivana, pa često nisam sudija nego sociolog, lekar, roditelj, pokušavam da na njih utičem da to više ne rade. Ne treba njih kažnjavati, nego treba hvatati dilere koji u velikom procentu ostaju nedostupni, a zna se ko su - smatra sudija Milenko Cvijović, s kojim se slaže i Mirjana Ilić.
NJihova koleginica Dragana Boljević, predsednik Udruženja sudija, u razgovoru za Glas je dodala i da se tužilaštvo u 80 odsto ovih „malih droga“ ne žali na presudu jer i oni znaju da je odmerena kazna pravedna.
Kada se radi o blažim kaznama za stav 1 ovog nedela, sudija Ilić objašnjava da se uvek radi o onim slučajevima u kojima je optuženi zatečen s malom količinom marihuane, sa dva ili pet grama, i da tada naprosto ne mogu da izriču kazne kao kada se radi o optuženima za distribuciju veće količine, recimo, heroina ili kokaina.
Problem utaje
Republičko tužilaštvo smatra da o neefikasnosti sudstva i neadekvatnosti kaznene politike rečito govori i podatak da je „na teritoriji Okružnog suda u Beogradu od 2005. do 2008. izrečeno samo sedam presuda za ‘koruptivna krivična dela’“.
ODMERAVANJE KAZNE
Sud kaznu odmerava u granicama koje su zakonom propisane imajući u vidu i svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca. Da bi se kazna ublažila, moraju da postoje najmanje dve olakšavajuće okolnosti.
