Izvor: S media, 13.Avg.2010, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužiću te do smrti
Srbi su poznati kao narod koji voli da se sudi i parniči i često se u to upuštaju čak i na sopstvenu štetu. Pojedini građani spremni su da se sude i do smrti. Dokaz da su sudski postupci jako stresni za stranke ali i njihove porodice jeste taj da suđenja neretko završe i smrtnim slučajem.
Jedan stariji Beograđanin imao je parnicu oko vlasništva nad zemljištem u sudu u Užicu. Pošto nije verovao poštarima da će tužbe i podnesci biti dostavljeni u predviđenom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << roku on je insistirao da svaki put lično odnese dokumenta u Sud.
– Njegova žena se jako ljutila što je zbog jedne tako nebitne stvari ugrožavao sopstveno zdravlje jer je godinama išao u sud po svim vremenskim uslovima. Bili smo svi jako potrešeni kada nam je njegova supruga javila da je on na jednom od tih putovanja preminuo, i to sam u kupeu voza, priseća se za S media portal Irena Vujović, advokat.
Tvrdoglavost je česta osobina ljudi, ali čuveni “srpski inat” je dika i ponos našeg naroda.
-Imali smo i slučaj gde su se dva brata, od kojih se nije znalo koji finansijski bolje stoji tužila oko međe. Iako su imali više kuća i stanova, sporili su se oko dvadesetak centimetara za koliko je ograda jednog ulazila na zemljište drugog. Godinama nisu razgovarali, sem u sudnici.
Zbog domišljatih klijenata, ponekad se u neprilici nađu i sudije. Sudija Opštinskog suda u Kučevu Branislav Rančić odgovarao je zato što je razveo brak između dvoje supružnika Zorana i Tatjane Birovljević, ne proveravajući identitet osoba koje je razvodio. Tako se na ročištu umesto Tatjane, koja ništa nije znala o tome, jer je bila u Beču, na razvodu pojavila Zoranova majka Ljubina. Sudija Rančić je oslobođen odgovornosti uz čudnu konstantaciju Vrhovnog suda 'da nije dovoljno poznavao materiju'.
Njihov jedini cilj je bio da niko ne popusti. Kao posledica tog stresa jedan od njih je na putu do sudnice doživeo srčani udar i umro. Tek na sahrani na kojoj je prisustvovao i preživeli brat porodice su se izmirile. Nažalost, prekasno su shvatili da je spor koji je između njih trajao čitavih 20 godina bio nebitan. Sve je to bio čist inat, kaže Irena Vujović.
Ljubav u zatvoru
U krivičnoj praksi advokati su često svedoci komplikovanih porodičnih odnosa ali i čudnih ljubavnih priča.
-Momak koji je bio dugogodišnji narkoman i vršio razna krivična dela, našao se u zatvoru na mesec dana. Tu je upoznao i zavoleo travestita koji je bio na izdržavanju prekršajne kazne. Rodila se ljubav između njih, iako je momak do tada bio “strejt”. Njegovi roditelji su ga se odrekli. Jedino je baka ostala uz njega do kraja govoreći da je manje zlo voleti travestita nego drogirati se. Bila je zahvalna toj ženi-muškarcu što joj je unuka spasila droge, objasnila je advokat Vujović.
Svemirski brodovi i vampiri na suđenju
Od hronologije bizarnog srpskog parničenja mogla bi da se sačiniti SF roman. Nekih od njih se seća i advokat Irena Vujović.
-Imala sam klijenta koji je tvrdio da je leteo svemirskim brodom. Imao je pomračenje svesti tokom jedne policijske akcije, a meni je kao braniocu ispričao da je imao prodor u pararelni svet, kao Brus Vilis u filmovima.
Sudske hronike su često na granici sa “onozemaljskim”, pa se tako i ‘’vampir’’ našao na sudu.
Pred sudijom Opštinskog suda u Pirotu našla se tužba protiv J.M. iz sela Sinja Glava, koga je tužila porodica pokojnika zbog ‘’povrede groba’’.
Obrazloženje tuženog bilo je da se pokojnik navodno ‘’povampirio’’ pa je svake noći dolazio u kuću njegove ćerke i unuke u selu Barje Čiflik
-Dolazio je između jedanaest uveče, a odlazio pre prvih petlova. ‘’Ulazio’’ je u mene, stezao me za vrat, za ruke, išao niz leđa, a onda odlazio kod moje jedanaestogodišnje ćerke, ispričala je novinarima ćerka tuženog.
Da bi ‘’smirio’’ ‘’povampirenog’’ pokojnika tuženi je našao glogov kolac i pobo ga u njegov grob. Posle toga su njegova ćerka i unuka, kažu, mirno spavale.
Presudom je tuženi oslobođen optužbe zbog povrede groba svog komšije. Kako je u dokaznom postupku utvrđeno ‘’nije postojala namera da se oskrnavi grob, već je cilj tuženog bio da pomogne ćerki i unuci i uništi duh ‘’vampira’’.
Ljubitelji hladovine
Spor zbog odsečenih grana kiselog drveta bilo je povod za jedno od najbizarijih suđenja u Nišu koje je trajalo više od šest godina.
Tužio državu zbog hlada
Novine su prenele da je Beogradski biznismen Milorad Majkić, vlasnik lanca kockarnica „Aleksandar“ i hotela „Union“ tužio je državu zbog objekta koji mu pravi hlad na bazenu.
Naime, Majkiću je zasmetalo što je država izdala dozvolu za gradnju zgrade koja zaklanja sunce solarnim kolektorima na krovu njegove vile na Dedinju koja se nalazi u blizini predsedničke rezidencije. Zbog toga su na teren izašli i službenici suda da bi obavili uviđaj.
Nesvakidašnja tužba podneta je Opštinskom sudu u Nišu početkom 1992. godine, kada je jedan Nišlija zatražio arbitražu i zaštitu prava jer je prvi komšija potkresao grane kiselog drveta koje je prelazile na njegovu stranu zajedničkog dvorišta.
'Oštećeni' građanin reklamirao je sudu da zbog toga ima manje hladovine, da je ljubitelj ptica koje više nemaju mesto na koje mogu da slete i da je čak manje kiseonika u njegovom dvorištu koje je u centru grada. Zbog toga je naloženo i veštačenje kojim je utvrđeno da je učinjena šteta od 17 dinara. U tom trenutku, sredinom 1998. godine, troškovi suđenja su već dostigli preko 6.000 dinara, odnosno više od 200 maraka, a suđenju se nije nazirao kraj. Dok su se komšije bespoštedno preganjale po sudu, grane kiselog drveta su se u međuvremenu u potpunosti regenerisale.
Ako, i pored ovih priča, planirate da su upustite u pustolovinu zvanu “suđenje” morate znati da ona u proseku traju sedam godina.
–Kada dobijem novi slučaj i ako procenim da je moguće brzo doći do presude, kažem klijentima da će trajati dve godine. Isto tako imam i slučaj koji je trajao čitavih četrnaest godina, a da nije doneta nijedna presuda, rekla je za S media portal advokatica Vujović.
Međutim, vreme nije jedino što će vam biti potrebno ako želite da tužite nekog u Srbiji.
U pomenutom slučaju koji je trajao četrnaest godina klijent koji je izgubio parnicu morao je da nadoknadi 350.000 dinara troškova suparničkom advokatu i sudu.
Maja Vidović
