Izvor: Blic, 01.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turisti sve pamte
Turisti sve pamte
Ljubaznost i otvorenost naših ljudi samo su neke od osobina koje turisti primete kada dođu u našu zemlju. Stranci se, međutim, kad dođu u Srbiju, prvo sreću sa recepcionarima, konobarima i sobaricama i postavlja se pitanje da li i na tim mestima nailaze na ljubaznost
- Stranci se često žale na to da su ljudi na ulicama Srbije ljubazniji prema njima nego oni čija profesija to zahteva, a to su ugostitelji - objašnjava za 'Blic' Milica Čubrilo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bivši direktor Turističke organizacije Srbije.
Prema njenim rečima, postoje razlike među zaposlenima u državnim i privatizovanim hotelima.
- U državnim hotelima i dalje ćete naići na nekoga ko radi na recepciji, a neuredan je, ne govori nijedan strani jezik i, na kraju, čak je i neljubazan. U privatizovanim hotelima se mnogo više vodi računa o tome da zaposleni na recepciji budu upravo oni koji barem govore neki jezik, da su nasmejani i prijatnog izgleda - navodi Čubrilo.
Ona objašnjava da je za profesionalnog recepcionara bitno sve - od odeće, urednog izgleda, pa do vrste dezodoransa koji koristi. Recepcionarima se često zamera i da loše govore engleski.
- Da ne govorimo o menijima po restoranima, koji su često pogrešno prevedeni na strani jezik. Naši turistički radnici, posebno oni koji drže privatne hotele, često ne vode računa o detaljima kao što je renoviranje soba. Ako želimo da nam dolaze turisti iz istočne Evrope, onda boja zida u sobi i nije bitna, ali ako želimo da nam dolaze turisti iz srednje i više klase sa Zapada, onda i te kako treba voditi računa o trendovima uređenja prostora u svetu. Naši privatnici često ne žele da pozovu stručnjaka za dizajn, ili pozovu nekoga ko nije izašao iz zemlje više od deset godina i pojma nema kakav je trend u svetu što se uređenja prostora i hotelskih soba tiče - kaže Milica Čubrilo.
Ona, međutim, procenjuje da mi i nismo tako loši u poređenju sa zemljama poput Rumunije i Bugarske.
- Njihovi turistički radnici niti su profesionalniji niti ljubazniji od naših turističkih radnika, ali već sa Hrvatskom ne možemo da se poredimo. Hrvatska je, ipak, država koja je mnogo ozbiljnije prišla razvoju turizma nego mi - izjavila je Milica Čubrilo.
Ipak, ona gaji nadu u naš školski sistem i ugostiteljsko srednje i fakultetsko obrazovanje.
- Moram da priznam da naše ugostiteljske škole koliko-toliko umeju da profesionalno obrazuju mlade kadrove, koji kasnije taj posao dobro obavljaju. Konobari koji su završili odgovarajuću školu tačno znaju kako se gost uslužuje, s koje strane mu se prilazi i slično. Njima samo fali bolje znanje stranih jezika i iskustvo u inostranstvu - kaže Čubrilo.
Pored svega ovoga, edukacija je potrebna i turističkim radnicima u seoskom turizmu ili onima koji rade po pivnicama, a još niko nije pokazao kako se, na primer, vrši degustacija vina.
M. Cvejić
Obavezno usavršavanje
Ministarstvo trgovine i turizma pokrenulo je projekat 'Edukacija zaposlenih u turizmu', a finansijska sredstva obezbeđena su u okviru Nacionalnog investicionog plana za 3.000 polaznika. U Ministarstvu trgovine i turizma kažu da će programom biti obuhvaćeni svi turistički radnici - od direktora i menadžera hotela, do zaposlenih u turističkom marketingu, finansijama u prodaji turističkih usluga, pa do recepcionara, konobara, sobarica itd.
- Direktore ćemo upoznavati sa novim načinom poslovanja u svetu, a zaposlene u hotelima i restoranima sa novim načinima usluživanja. Polaznici će slušati 15-16 različitih predmeta, a edukacija će trajati do kraja sledeće godine - izjavio je Saša Perić iz Ministarstva trgovine i turizma.
