Izvor: Blic, 14.Okt.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turčin želi da maturira u srpskoj školi
Negotin - Turčin Ćinar Bulut Sever (17) iz Istanbula ili Ćira, kako su ga već prozvali Negotinci, već mesec i po dana živi u domu svog vršnjaka Nemanje Živkovića s kojim pohađa odeljenje IV/2 Negotinske gimnazije. On je jedan od šestoro inostranih srednjoškolaca koji su ove školske godine, u okviru međunarodne srednjoškolske razmene partnerske organizacije „Interkulture“, po prvi put došli na školovanje u Srbiju.
Turčin Ćira, koji je po dolasku u Negotin početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << septembra izazvao veliko interesovanje svojih vršnjaka i za kratko vreme, veseo i uvek nasmejan, postao njihov miljenik, objašnjava da mu je velika želja bila da dođe baš u Srbiju.
- Srbija i Turska imaju sličnu kulturu, tradiciju, mentalitet, a ipak, zbog istorijskih dešavanja još uvek vlada predrasuda da Srbi ne vole Turke. Ja sam se već po dolasku u Srbiju uverio da to nije tačno, odnosno da su ovde ljudi vrlo srdačni, ljubazni i gostoljubivi. Želja mi je da naučim srpski jezik i u Srbiji nastavim studije arhitekture - objašnjava Ćinar.
Ćira, bar dok ne nauči dobro jezik, nastavu prati uz pomoć svog domaćina Nemanje Živkovića koji mu gradivo prevodi na engleski jezik. I dok prvih dana nije znao ni jednu jedinu reč na srpskom, sada već sasvim dobro čita i piše ćirilicu i razume osnovne pojmove. Već je dobio i prvu četvorku iz istorije, naravno za lekciju iz turske istorije i čeka rezultate sa testa iz engleskog jezika. Gradivo mu, posebno matematika, kaže, nije teško, ali se još uvek prilagođava našem školskom sistemu.
- Kod nas nema usmenog ocenjivanja, a pismeni deo se radi isključivo preko testova. U Turskoj ne morate znati napamet nebitne činjenice kao što to traže profesori u Srbiji, već možete koristiti podsetnik. Sa druge strane, mi u školi nosimo uniforme i moramo biti uredno podšišani. Ja sad prvi put imam priliku da dolazim u školu sa dugom kosom - smeje se Ćinar ponosno pokazujući svoje bujne crne lokne.
Pored vršnjaka, kaže da su ga i u Negotinskoj gimnaziji, najstarijoj školi u ovom delu Srbije u kojoj će u maju naredne godine i maturirati, izuzetno dobro prihvatili.
- On se polako uklapa u naš obrazovni sistem i dobro je prihvaćen. Dok ne savlada srpski, nastavu prati na engleskom jeziku i ima priliku da preko Nemanje upozna našu zemlju, običaje i kulturu, da uporedi sličnosti i razlike. Nama je njegov dolazak u Negotin način da promovišemo Gimnaziju i da pokažemo da smo savremena i otvorena škola, spremna da se poveže se svetom - kaže Emilija Petrović, direktorka Negotinske gimnazije.
Ćirina desna ruka (bar dok ne savlada dobro jezik) i domaćin Nemanja Živković prihvatio se odgovorne dužnosti da svom gostu bude vodič kroz život u Srbiji.
- Mi smo se preko interneta upoznali par meseci pre nego što je došao u Srbiju. Imamo slična interesovanja, slušamo istu muziku, elektronsku, on doduše malo žešću. Drago mi je što su ga moji drugovi tako brzo i lepo prihvatili. Nije mi teško da mu prevodim lekcije, iako nas ponekad profesori opominju da smo preglasni na času. Ćira lako i brzo uči. Zanimljivo je da smo i on i ja jedinci, ali da nijednog trena nije bilo problema u komunikaciji ili u kući gde delimo moju sobu i doskora jedan kompjuter - objašnjava Nemanja.
Uvek nasmejan i vedar, Ćinar se, kako kaže, zbog stila života lako navikao na Negotin, iako dolazi iz metropole. Upravo se vratio sa maturske ekskurzije gde je obišao Budimpeštu, Beč, Prag. Slobodno vreme i ovde, kao i u Istanbulu, provodi sa društvom u parku, kafiću, na žurkama. Iako sluša elektronsku muziku, ovde u Srbiji nije ostao ravnodušan na folk muziku, a naročito turbo folk.
- Zanimljiva je to muzika, prija mi. Volim da gledam kako svi igraju u tom ritmu. Odlučio sam da u Srbiji naučim da sviram harmoniku - kaže Ćinar.
Dokaz da smo sličnog mentaliteta za Ćiru je i detalj da se Negotinci odmah potrude da mu pokažu da znaju nešto tursko, reči, letovališta, serije. On i Nemanja nedavno su naišli na podatak da se u Srbiji koristi preko 3.000 turcizama. Često se takmiče ko će se setiti više „zajedničkih" reči, kao što u šali jedan drugog podsećaju ko je potomak Hajduk Veljka, a ko osmanlijskog carstva. Pored muzike, istorije i tradicije, Ćira nije ostao imun ni na Negotinke, naročite one riđokose. Najjednostavnije od svega navikao se na jelovnik. Sarma, pilav, grašak, sve je kao u Turskoj, samo, kako kaže, malo masnije. Ipak, u Negotinu mu se, kao i Nemanji, najviše dopada „pljeskavica kod Blagoja".
Sa roditeljima i prijateljima u Istanbulu kontaktira svakodnevno putem interneta. Njegovi roditelji, majka, profesorka matematike, i otac, ekspert za jogu i meditaciju, koji najpre nisu bili oduševljeni idejom svog jedinca da dođe u Srbiju, često i sada već potpuno spokojno kontaktiraju i sa Nemanjinim roditeljima Draganom i Vesnom Živković. Ulogu roditelja i domaćina Turčinu Ćiri oni sa velikom ljubavlju i srećom obavljaju volonterski, odnosno bez ikakve naknade.
- Za sve nas ovo je novo iskustvo koje treba doživeti. S jedne strane, to je velika odgovornost za dete koje prihvatite i koje godinu dana treba da bude član vaše porodice, a s druge još veće zadovoljstvo kada vidite koliko je to važna i lepa stvar za budućnost dece. Na ovaj način se njima, i jednom i drugom, otvaraju vrata u celom svetu, što je velika investicija za njihovu budućnost - ističe Dragan Živković.
Iako nijednog trena nije zažalio što je došao u Srbiju, a po strogim pravilima organizacije preko koje boravi u Negotinu Srbiju ne sme napustiti godinu dana, priznaje da mu povremeno nedostaje Turska.
- Nedostaju mi roditelji, prijatelji, Istanbul. Ali ja volim Srbiju i želim da ovde steknem mnogo prijatelja - poručuje Ćinar.
Stroga pravila
Međunarodna razmena srednjoškolaca preko partnerske organizacije „Interkulture", koja obuhvata preko 40 zemalja u celom svetu, odvija se po vrlo preciznim pravilima, čije svako kršenje znači i povratak kući. Đaci imaju obavezu redovnog praćenja nastave, bez neopravdanog odsustvovanja, obavezu polaganja svih razrednih ispita, zabranu upotrebe alkohola, vožnje automobila, godinu dana nemaju pravo odlaska kući. Svih šestoro inostranih srednjoškolaca koji su stigli iz Rusije, Turske, sa Novog Zelanda, iz Meksika i Čilea, a koji se školuju u Srbiji, redovno se zajedno sa svojim domaćinima sastaju i obilaze kulturne i istorijske znamenitosti Srbije.
