Izvor: Blic, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište i pravo na rad
Tržište i pravo na rad
Novi ustav kaže da ekonomsko uređenje Srbije počiva na ...otvorenom i slobodnom tržištu... Takođe se 'jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom'. Kako se ovo pravo na rad može ostvariti na slobodnom tržištu?
Pada u oči da se ne kaže izričito ko tačno ima pravo na rad. Ne kaže se ni ko je obavezan da poštuje to pravo, tako da nije jasno kome bi trebalo da se obrati onaj ko bi hteo da to pravo ostvari? Stav o slobodnom tržištu morao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi se shvatiti tako da se odnosi i na tržište rada. Šta je slobodno tržište i posebno slobodno tržište rada ne kaže se, ali bi verovatno trebalo pretpostaviti da se podrazumeva dobrovoljnost u sklapanju ugovora o zapošljavanju. Znači da se pravo na rad ne može ostvariti na tržištu.
Budući da je reč o pravu koje je zapisano u ustavu, bilo bi prirodno pretpostaviti da se ono može ostvariti tako što će se to tumačiti kao obaveza države. U tom slučaju, čim se ustav potvrdi na referendumu, trebalo bi očekivati mnogi zahtevi za zapošljavanje. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da država neće preuzeti obavezu da te zahteve ispuni, jer je zakoni na to ne obavezuju, iz čega sledi da to pravo ne postoji čak ni kao obećanje.
Šta bi moglo da piše u zakonu koji 'jemči pravo na rad'? Ustav na to ne daje odgovor. Sigurno je da država neće preuzeti tu obavezu, a preduzetnici se ne mogu obavezati da zapošljavaju jer bi to bilo u suprotnosti sa 'slobodom preduzetništva', na kome se, piše takođe, zasniva ekonomsko uređenje Srbije. Kako nema nikoga drugoga koga bi zakonodavci mogli da obavežu, tada prava na rad nema i ne može ga biti jer nema prava ako nema obaveze. Bilo bi zanimljivo ustanoviti koliko ima ovakvih prava koja nikoga ne obavezuju u ovom ustavu.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
