Izvor: Blic, 22.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Truljenje univerziteta
Truljenje univerziteta
Danas je potpuno jasno kakva je šteta naneta uvođenjem Zakona o univerzitetu. Univerzitet već dve godine hibernira i nalazi se u nekoj vrsti zimskog sna iz kojeg se ne budi i zapravo truli. Elektrotehnički fakultet je izgubio trećinu najboljih stručnjaka, a odmah zatim i Pravni fakultet, koji je ostao bez desetak prvorazrednih naučnika i pedagoga. Neki od njih danas su u inostranstvu, neki se snalaze kao advokati, a neki bukvalno gladuju. Ipak, pokazalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se da ima smisla pružati otpor, a najbolji primer za to je Filološki fakultet, gde je uklonjen dekan Radmilo Marojević. To je pouka koju bi trebalo izvući. Situacija na Beogradskom univerzitetu je i dalje teška, jer su u jeku potmule pretnje od JUL i SPS, koji vrše bezočnu politizaciju na univerzitetu, a Zakon je navodno i donet da bi se sprečila politizacija univerziteta. Najbolji primer su konferencije za štampu takozvanog KUL-a, gde frizirane i našminkane krojačke lutke, čitaju javne potkaze protiv svojih kolega i profesora. Teško je pasti niže od toga. Univerzitet je u katastrofalnom položaju, ali nimalo težem ni lakšem nego što je to društvo u celini kaže u razgovoru za 'Blic' dr Vladeta Janković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu povodom dvogodišnjice Zakona o univerzitetu.
Koliko je profesora otišlo sa BU?
Ne znam tačno, ali se broj onih koji su otišli iz raznoraznih razloga kreće između 300 i 400. Neki su otišli u preranu penziju, neki su dobili otkaz, a neki su otišli pod pritiskom. Mnogi mladi naučnici otišli su u inostranstvo, a njihova mesta zauzeli su nestručni kadrovi. Sve će se to jako loše odraziti na kvalitet nastave na Beogra- dskom univerzitetu.
Zašto je tako mali broj profesora odbio da potpiše ugovor o radu po novom zakonu, zašto je univerzitet pognuo glavu?
Od 4.200 profesora BU samo 156 nije potpisalo ugovor o radu, čime su pokazali da ne priznaju taj zakon. Neki od profesora koji nisu potpisali ugovor su oterani sa univerziteta, a neke se režim još ne usuđuje da dira. Ogromna većina onih koji su potpisali ugovor o radu učinila je to iz egzistencijalne ugroženosti, manji broj njih je to uradio iz konformizma, a još manji broj zbog iluzije da se činom potpisa ništa ne menja. Pouzdano znam da veliki broj njih to sebi ne može da oprosti.
Da li parcijalne izmene Zakona o univerzitetu na koje je pozvao ministar Jevrem Janjić mogu nešto promeniti ?
Ovom zakonu popravke nema. Dok god se ne vrati autonomija univerzitetu i dok god kriterijum stručnosti ne bude jedini, taj zakon se menjati ne može. Treba znati da su zbog ovakvog zakona ne samo beogradski, već svi srpski univerziteti suspendovani iz Evropske konferencije univerziteta, prvo na jednu godinu, a sada je suspenzija produžena za još godinu dana. Dokle god je ovaj zakon na snazi, zvanične saradnje sa evropskim univerzitetima nema. Posledice toga su strašne. Treba reći da postoji izvrstan nacrt zakona o univerzitetu koji je pripremila grupa profesora. Taj nacrt zasniva se na tradiciji, ali uzima u obzir i potrebe novog vremena. On se zasniva na kriterijumu stručnosti, bez mešanja politike. Verujem da će prvi zakonski akt koji bude doneo neki budući srpski parlament biti upravo taj.
Često se čuje da je materijalni položaj zaposlenih na univerzitetu loš. Zašto se univerzitetski profesori nisu pridružili profesorima osnovnih i srednjih škola koji su mesecima štrajkovali ?
Stanje na univerzitetu je strašno. Nisu u pitanju samo plate, već i nedostatak knjiga, stručne literature, opreme, kompjutera, hemikalija za laboratorije. Profesori univerziteta ne štrajkuju, jer se boje za opstanak. To je deo sindroma straha i očajanja koje je zahvatilo celo društvo. Veliki deo profesora traži opravdanje u rečenici 'ja radim zbog te dece'. To je neka vrsta pravdanja pred samim sobom, iako radeći na ovaj način, sakato, deci više škode nego što koriste. To je samo ljudska slabost za koju se mora imati razumevanja. Ipak, dokle god bude strah za preživljavanje jači od osećanja odgovornosti prema potomstvu, do promena neće doći. KATARINA PRERADOVIĆ
.jpg)
