Izvor: Blic, 23.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trudnoća je sve rizičnija
Trudnoća je sve rizičnija
Zbog mnogobrojnih negativnih faktora, u našoj zemlji se poslednjih godina povećao broj anomalija kod novorođenčadi. Sve češće se susrećemo sa fenomenom spojenih blizanaca, a pojavile su se i neke anomalije kojih do sada nije bilo.
Samo prošle godine u Institutu za ginekologiju imali smo četiri slučaja spojenih blizanaca, a u klinici u Podgorici dva slučaja. To je mnogo, s obzirom na to da u SCG godišnje ima oko 70.000 porođaja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a oni se inače pojavljuju jednom u 100.000. Zbog toga smo se dogovorili sa stručnjacima iz Univerzitetske dečje klinike da zajedno uradimo analizu učestalosti anomalija, a interesovanje da nam pomognu izrazili su i neki svetski stručnjaci, priča za 'Blic' doc. Aleksandar Ljubić, pomoćnik direktora i specijalista za visokorizične trudnoće Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS.
Poslednjih godina registrovane su anomalije kostura i anomalije očiju, dok su i dalje prisutne, pa čak i u komplikovanijoj formi - srčane anomalije.
- Najviše nas zabrinjava što ne znamo tačan razlog zbog čega se to dešava, zbog čega dolazi do poremećaja u reprodukciji. S druge strane, postoji i opšte smanjenje plodnosti na prostoru Srbije i Crne Gore. Ne samo da ima manje porođaja (dva puta manje u odnosu na period od pre 10 godina) već je smanjen i broj pobačaja i začeća, a sve veći problem postaje muški sterilitet. SANU planira da uskoro organizuje skup na kojem će stručnjaci iz ove oblasti izneti rezultate istraživanja plodnosti na teritoriji naše zemlje - kaže dr Ljubić.
Tokom poslednjeg boravka u SAD naša delegacija je ugovorila određen broj međunarodnih projekata koji će imati za cilj ispitivanje štetnih faktora u našim uslovima.
- To će biti ispitivanje koje će na bazičan, sveobuhvatan način, kroz ispitivanje nasledne osnove, hormonskog i imunološkog statusa, doneti odgovore na pitanja koji to faktori remete plodnost i kako to eventualno može da se spreči ili bar smanji negativan uticaj. Mi prepoznajemo da postoji nešto neuobičajeno što se dešava na ovim prostorima i interes naučne javnosti je da se to ispita - ističe doc. Ljubić dodaje da su svetski stručnjaci veoma zainteresovani za ono što se dešava kod nas i izrazili su želju da nam pomognu u istraživanjima.
Osim smanjene plodnosti, postoji niz faktora koji utiču na trudnoću. Razlikujemo poremećaje kod majke i poremećaje kod ploda. Kod majke, između ostalog, problem može nastati zbog bolesti koje majka već ima: šećerne bolesti, hipertenzije, oboljenja hormona, raznih infekcija. Ali postoje i infekcije koje napadaju samo plod, a ne utiču na majčino zdravlje.
- Danas se dosta pažnje posvećuje blagostanju ploda. Nije više bitno samo da se dete rodi živo, već lekari nastoje da omoguće što bolji kvalitet života detetu nakon rođenja, brigom o njemu dok je još u materici. To je sasvim novi pristup u medicini. Postoji takozvana interuterusna patnja - poremećaj blagostanja ploda. Sve što se dešava tokom razvoja ploda unutar materice, utiče na plod i novorođenu bebu, ali utiče i kasnije, na već odraslog čoveka. Na primer, ako plod ima nedostatak kiseonika tokom trudnoće, to kasnije može dovesti do toga da dete bude psihomotorički slabije od druge dece - objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, još jedna otežavajuća okolnost je to što žene svoje biološke funkcije, koje je priroda namenila da iskoriste između 20. i 30. godine, sve češće odlažu za poznije godine. Prosek godina žena koje su na Institutu za ginekologiju u postupku vantelesne oplodnje je 40, što je daleko od prirodne granice. Naša zemlja u ovoj oblasti medicine ne zaostaje mnogo za razvijenim zemljama. Danas može da se otkrije preko 90 odsto anomalija ploda. Ipak postoji opasnost da određen broj anomalija ostane neprepoznat.
- Moguća je i prevencija određenih poremećaja. Ako se zna da majka već ima neko oboljenje, kao na primer šećernu bolesti, onda treba raditi na regulisanju tog oboljenja. Naravno, svaka majka bi trebalo zdravo da se hrani, da ne puši, ne pije alkohol i, naravno, ne koristi narkotike - precizira naš sagovornik. J. Subotić
