Izvor: Politika, 12.Maj.2014, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trovanja zaštićenih vrsta sve češća pojava

Slučaj 19 ždralova uginulih kod Čoke samo je poslednji u nizu – u rezervatu prirode Gornje Podunavlje za pet meseci ubijena je četvrtina orlova belorepana

Osumnjičenog za trovanje devetnaest ždralova na njivi kod Čoke nije bilo teško naći. Nesrećne ptice nisu imale šansu ni da polete. Po svemu sudeći, čim su progutale seme kukuruza tretirano furadanom, pesticidom toliko snažnim da jedna kap njegove aktivne supstance ubija konja za svega nekoliko minuta, klonule su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na zemlju i izdahnule. Analize u akreditovanoj laboratoriji su, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, pokazale da je seme na toj njivi zaprskano furadanom u desetostrukoj dozi, što verovatno znači da je smrt ptica, ako je za utehu, barem bila momentalna, iako ne i bezbolna.

Od 2009. godine zabeleženo je mnogo sličnih slučajeva uginulih jedinki zaštićenih vrsta za koje je dokazano ili se po simptomima pretpostavlja da su otrovane. Samo je u Vojvodini u tom periodu stradalo 28 orlova belorepana. Ove godine je u rezervatu prirode Gornje Podunavlje nađeno već jedanaest orlova belorepana uginulih upravo od furadana. To je četvrtina populacije tih ptica na tom području, gde su pre tridesetak godina bile gotovo izumrle i tek odnedavno su počele da se vraćaju u većem broju.

– Grabljivice poput lisica i šakala truju namerno, bez obzira na to što je takav postupak zabranjen. Najčešće ih ubijaju mamcem, lešom životinje koji ostave na otvorenom nakon što ga zaprskaju nekim jakim pesticidom. Predator se najede i ugine – kaže Marko Tucakov, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, inače i savetnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Nije retko ni da su trovanja slučajna, navodi Tucakov. Poljoprivrednici gledaju kako da dobiju što veći prinos sa što manje novca i truda, pa biraju najjeftiniji od najotrovnijih pesticida, njime tretiraju seme, ponekad i u preteranim količinama, svesno, kako bi uštedeli napor i novac oko složenijih mera, ili slučajno, jer mnogi nisu dovoljno edukovani za primenu tih sredstava. Tako su verovatno stradali i ždralovi kod Čoke.

Priča se među lovcima da je trovanja i više nego što pokazuje zvanična statistika. Ako je teško otkriti krivca za smrt divljači u šumama, ne bi trebalo da je naročit problem ustanoviti šta se desilo kad stradaju zaštićene vrste u malim selima, gde svi znaju šta im radi komšija.

– Inspektori podnesu prijavu, veterinari otkriju uzrok uginuća, javnost se zgrozi, ali su reakcije policije i tužilaštva neodgovarajuće. Bilo je i situacija, poput trovanja šest orlova belorepana pre dve godine u Vajskoj, u kojima je nadležni tužilac odlučio da je reč o nenamernom trovanju, premda Zakon o zaštiti prirode, kao ni Krivični zakonik ne poznaju tu kategoriju kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima, u koja spadaju i zaštićene vrste. Za njihovo ubijanje se, prema propisima, mora odgovarati – objašnjava Tucakov.

Što se tiče ždralova nađenih kod Čoke, toksikološke analize još nisu gotove. Furadan, na koji se sumnja da je usmrtio životinje, zabranjen je kod nas od 17. aprila. U Evropskoj uniji se ne sme koristiti još od 2008. godine. Prema nacrtu zakona koji je podnesen skupštini na leto 2009. godine, trebalo je da sva sredstva za zaštitu bilja koja EU izbaci iz upotrebe budu odmah zabranjena i kod nas. Amandmanima u skupštini nacrt je izmenjen tako da se standardi EU u toj oblasti počnu primenjivati u Srbiji tek od prvog januara ove godine. Od tog dana do sada je spisak dozvoljenih supstanci usaglašen sa listom EU, pa je zabranjeno sedamdeset sredstava za zaštitu bilja.

Čišćenje magacina poljoprivrednika od nedozvoljenih pesticida, međutim, ne ide brzo ni u EU. Furadan se tamo ponegde još upotrebljava, pa će verovatno tako ostati i ovde, naročito kad neko poželi da otruje „neželjene goste” na njivama. I kreozan je, uostalom, odavno izbačen iz upotrebe u Srbiji, pa su njime nedavno otrovane ptice kod Donje Gorevnice, blizu Čačka.

----------------------------------------------

Opasnost po ljude

O tome da li ima potencijalnih opasnosti i po ljude nešto bi trebalo da govore istraživanja koncentracije pesticida u zemljištu. Prema prošlogodišnjem ispitivanju, koje je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, srednja vrednost sadržaja većine od dvadesetak analiziranih pesticida u zemljištu centralne Srbije izrazito je niska. Istraživanje je sprovedeno i u okolini Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Požarevca, Smedereva i Kruševca, takođe pod okriljem ministarstva, i pokazalo da su koncentracije tih dvadesetak pesticida u najvećem broju uzoraka ispod graničnih vrednosti. Koliko je uzoraka uzeto i na koliko pesticida sadržaj zemljište nije ispitivan, u ministarstvu nisu precizirali.

V. Vukasović

objavljeno: 13.05.2014.

Nastavak na Politika...