Izvor: Politika, 27.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trostruka provera za rektora
Branko Kovačević: I fakulteti moraju da zarađuju. – Vera Dondur: Dugo studiranje veći problem nego školarine. – Velibor Stojić: Rešiti problem novca ili će fakulteti „zaključati vrata”
Do 26. maja trebalo bi da bude poznato ko će u narednom mandatu voditi najveći i najstariji univerzitet u Srbiji. U trci za mesto u kabinetu u Kapetan-Mišinom zdanju na Studentskom trgu za sada su aktuelni rektor Beogradskog univerziteta dr Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fakulteta, zatim dr Vera Dondur, profesorka Fakulteta za fizičku hemiju, i dr Velibor Stojić, dekan Fakulteta veterinarske medicine.
Iako su u javnosti poznata ova imena, definitivna lista kandidata biće objavljena posle 30. aprila, kada će komisija saopštiti ko je dobio podršku najmanje 14 fakulteta i instituta.
Do tada, pitali smo profesore koji je najurgentniji problem na BU i kako će oni pokušati da ga reše ukoliko dobiju mandat rektora.
– Najveći problem BU je novac, kao i svuda u zemlji. Nisu u pitanju samo plate, već i materijalni troškovi, a znamo da para u budžetu nema. Zato, po mom mišljenju, izlaz treba tražiti u inostranstvu: važno je da se potpiše SSP, jer iskustva govore da se fondovi EU otvaraju pre svega prema obrazovanju i nauci – kaže dr Kovačević.
On dodaje da nigde država ne daje sve pare, pa je jasno da i fakulteti moraju da zarađuju. Kovačević veliku šansu vidi i u školovanju stranih studenata kojih na BU trenutno ima oko 1.000 (pred raspad Jugoslavije bilo ih je 20.000). Međutim, ističe, da bi se taj prihod ostvario, neophodno je poboljšati uslove rada, obezbediti kvalitetan prostor, opremu"
Isplata materijalnih troškova je urgentni problem, smatra i dr Stojić, koji kaže da se za Fakultet veterinarske medicine od sredstava koje mesečno uplaćuje Ministarstvo prosvete ne mogu platiti ni troškovi za utrošenu električnu energiju.
– Ta sredstva u zimskom periodu predstavljaju 10 odsto, a u letnjem 18 odsto od ukupnih troškova koje fakulteti izdvajaju svakog meseca. Treba neko da objasni kako je moguće da pre pet godina, kada je jedan evro iznosio 65 dinara, fakultet dobije 16 miliona dinara za materijalne troškove, a sada dobija šest miliona, a evro je 94. Ovo se mora odmah rešiti ili će fakulteti „zatvoriti vrata” – izričit je dr Stojić.
S druge strane, dr Vera Dondur smatra da je najveći problem BU u tome što je to veoma složen univerzitet, sa 31 fakultetom i 10 instituta koji funkcionišu individualno, što dovodi do toga da univerzitet nije eksponiran ni u domaćoj ni u međunarodnoj javnosti na način na koji bi trebalo da bude.
– Bilo bi veoma značajno da se integraciji univerziteta posveti velika pažnja, kao i da bolonjski proces doživi primenu u onom smislu da se poveća prolaznost studenata i da postoji partnerski odnos studenata i profesora. Na integrativnim funkcijama univerziteta treba raditi duže nego što je jedan rektorski mandat, ali to nas u narednom periodu očekuje, jer se svi univerziteti u Evropi rangiraju – podseća profesorka Dondur.
Ona ne smatra da je problem u tome što BU ima najviše fakulteta u Srbiji, jer ima i najveće područje razvijenih naučnih i obrazovnih oblasti, što nije slučaj sa svim univerzitetima u Srbiji.
– Beogradski univerzitet ima fakulteta koliko je potrebno, ali ova naša Srbija ima više univerziteta nego što je potrebno. Evo jedan apsurd: docent Poljoprivrednog fakulteta sa izdvojenog Prištinskog univerziteta ima platu 96.000 dinara, što je 1,5 puta više od redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu – kaže profesor Stojić.
On dodaje da se zalaže za to da se maksimalno poveća kvota za budžetske studente. – Ako se kaže da imamo besplatno školstvo, onda tako i treba da bude. Kada je reč o školarinama, tu država nema pravo da se meša – kaže naš sagovornik.
Rektor Kovačević je saglasan da nije problem u velikom broju fakulteta već da treba da se poboljša saradnja fakulteta i da se napravi unutrašnja racionalizacija. On podseća da je veliki problem i nedostatak prostora i da su dva fakulteta – biološki i geografski – podstanari Filološkog fakulteta.
– Pitanje biologije će biti rešeno, započeta je gradnja jednog objekta, a za geografiju smo u pregovorima sa republikom i gradom da im se dodeli neka zgrada. Tako bi se automatski rešio i problem Filološkog fakulteta koji radi u skučenim uslovima, a ima 10.000 studenata koji izučavaju 31 jezik – objašnjava rektor.
Profesorka Dondur dodaje da politika finansiranja visokog obrazovanja „mora da bude uključena u strategiju zemlje koja se sada radi” i veruje da će važan deo te strategije biti podsticanje mladih da studiraju i način finansiranja.
– Mi imamo veoma mali procenat visokoobrazovnih ljudi i to moramo da povećamo. Takođe, imamo finansiranje koje je tradicionalno i sigurno je da će morati da se promeni kao i način na koji se sada formiraju školarine. Mi moramo studente da podstičemo da efikasnije studiraju, da se ne bi dogodilo da neko započne školovanje o trošku države, a završi na teretu roditelja. Mislim da je to trenutno veći problem nego visina školarine – ističe dr Dondur.
Kandidati za rektora koje podrže fakulteti i instituti moraće nakon toga da obezbede podršku trećine članova Senata (sednica je 13. maja), a ko „preživi” Senat – ide na Savet (26. maj) na kojem za izbor novog rektora Beogradskog univerziteta mora da glasa najmanje polovina članova, među kojima su predstavnici studenata, fakulteta, instituta i države kao osnivača.
Sandra Dimitrijević
[objavljeno: 28/04/2009]
