Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Troškovi za muziku do guše
Vlasnici televizija, radija, kafedžije, frizeri, vlasnici diskoteka, trgovci i drugi ponajmanje se raduju posetiocima u finim odelima sa aktovkama, koji nose neke ugovore i pozivaju se na zakon
Da podmirim samo ta najosnovnija potraživanja Republičke radiodifuzne agencije, Republička agencija za telelekomunikacije (Ratel), Saveza kompozitora Jugoslavije (Sokoj), Organizacija za kolektivno ostvarenje srodnih prava proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i još nekih koji naplaćuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadoknade i autorska prava, meni je svakog meseca potrebno po deset hiljada evra, u jednom dahu sabira troškove Zoran Anđelković, prvi čovek Radija S sa nacionalnom frekvencijom i istoimene televizije koja se emituje preko kablovskog distributera.
Naravno, to ne čudi. Od muzike, filmova i televizije mnogi bi da žive. Pre svega kompozitori, tekstopisci, glumci, ali i različite agencije i udruženja koje nastoje da štite njihova autorska i druga prava. Sokoj, pa, OFPS, Dramus, ne računajući dobro poznata esnafska udruženja različitih stvaralaca, umetnika" Naravno, tu su i vlasnici radija i televizija koji žele da u svom programu imaju hitove, filmske i muzičke, ne bi li slušaoci i gledaoci uživali, a „davaoci reklama” u džakovima donosili pare za komercijalni program.
Na suprotnoj strani su oni koji bi sve te silne zaštite trebalo da plate. Dakle, kafedžije, autobuždžije, frizeri, vlasnici diskoteka, trgovci, vlasnici hipermarketa, butikaši" Njima je već svega dosta, posebno posetilaca u finim odelima sa aktovkama, koji nose neke ugovore i pozivaju se na zakon. Psuju s razlogom, zariču se da neće platiti nikome više ni dinar.
Da bi prestali samo da kukaju i sa reči prešli i na akciju, kako kaže Zoran Anđelković, vlasnici regionalnih radija i televizijskih stanica su se pre mesec dana udružili, njih šezdesetak, ne bi li se izborili za više reda u naplati tih silnih autorskih potraživanja. Finansijskih obaveza je, kažu, iz dana u dan sve više, protesti malih privatnika su sve glasniji, jer više ne znaju ko će im ući u radnju i u ime „nekog udruženja koje zastupa neke autore” tražiti pare – a država ćuti. Što je najgore, kada se sve sabere i oduzme, muzičari, kompozitori, filmadžije i ostali umetnici koji bi da zabave publiku, a i stave neki dinar u svoj džep da bi živeli kako im priliči, takođe kukaju. Pare koje oni dobiju na kraju sve su samo ne pravična nadoknada za uloženi trud.
– Posebna pometnja je nastala zbog privatizacije, mnoge opštine su podržale svoja glasila i stavile ih u neravnopravan položaj. Sada, recimo, u Beogradu imate neravnopravan položaj dve televizijske stanice, poput Studija Be i Televizije Enter koja zaostaje za onom prvom, ali to je druga priča. Mada, iskreno govoreći, mislim da tolike namete, što za prenosnu mrežu, nadoknade po raznim osnovama, autorska prava mogu da podnesu smo zaista najuspešniji. U rangu ovih sa nacionalnom frekvencijom to smo mi iz Radija S i B92 – podseća Anđelković.
Filmski i muzički producent Maksa Ćatović, inače i vlasnik kuće „Komuna”, koja je mnoga poznata imena dovela u ove naše krajeve na vrlo posećene koncerte, odavno je nezadovoljan radom Sokoja, koji štiti prava kompozitora, tekstopisaca i aranžera. Nepojmljivo mu je da polovinu prikupljenog novca pojede organizacija sama, za svoje zaposlene službenike, a i da oni muzičari koji sede u upravnom odboru udruženja dobiju pet puta veći iznos za muzička prava od kolega koji samo komponuju i neće da se „bave politikom”. Zato on nastoji da se čitava ta oblast, nezavisno i od OFPS (u čijem rukovodstvu sedi kao predsednik skupštine), reguliše na valjani način.
– Jedan sam od kandidata za funkciju u Savetu RRA, na predlog medijskih, novinskih, filmskih i dramskih udruženja i nastojaću da se donese novi zakon o autorskim i srodnim pravima. Jer, samo tako će se znati šta se plaća i kome. Sada, recimo, Sokoj ima licencu od države da radi posao koji radi, ali to mora biti bolje regulisano. Ne insistira se kod korisnika da dostave precizno šta je emitovano, pare se dele „odokativno”. Mislim da ih ne dobijaju oni autori koji su najčešće emitovani. Lista emitovanih dela dovela bi do toga da se pravično podeli novac – podseća Ćatović.
A kada bude sedeo u Savetu RRA?
– Savet je u obavezi da obezbedi da svi emiteri poštuju zakon a posebno Zakon o autorskim pravima. Suština zaštite za koju ću se boriti jeste da se pare dele na osnovu „košuljice”, mada nije dobro ni što autori idu linijom manjeg otpora i ništa ne preduzimaju – smatra Ćatović.
OFPS je poslovno udruženje, osnovano pre dve godine, u kome tridesetak članica, poput PGP-a, Siti rekordsa, Granda, pa i Komune, štite zapis zvuka, sliku sa zvukom. I oni imaju svoju tarifu za naplatu, ističe Petar Đurić, direktor, navodeći kao primer da je za omanji kafić to suma od osam hiljada godišnje ili oko 750 dinara mesečno. Korisnika je sve više, brojka dostiže 20.000, jer su na spisku i diskoteke, sportske hale, hipodromi, fitnes-centri, frizerski saloni. Ovog troška su pošteđeni oni koji imaju „živu muziku”, a svi ostali mogu da se maše novčanika.
Zato i vrlo razumno zvuči apel Zorana Anđelkovića.
– Jasno je da se mora platiti, ali neka država utvrdi aršine, neka se zna kome se daje, za šta, koliki je limit, da se ne pojavljuju stalno neki novi zaštitnici. Razgovarali smo sa nadležnima, u ministarstvima. Kazali su da će novi zakon to urediti. A za to mora da prođe bar godinu dana. Ko će dotle sve ovo da plaća? – pita Anđelković.
Rajna Popović
[objavljeno: 03/12/2008]
.jpg)
