Izvor: Politika, 16.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojni pakt na veštačenju
U Nišu odbornici doneli odluku da jedna ulica ponese ime Dragiše Cvetkovića, iako sudski postupak rehabilitacije potpisnika Trojnog pakta „tapka” u mestu
Niš – Potomci Dragiše Cvetkovića (1893–1969), predsednika jugoslovenske vlade i potpisnika Trojnog pakta 1941. godine, pokrenuli su još pre godinu i po dana sudski postupak sa zahtevom da on bude politički rehabilitovan jer, kaže za „Politiku” njegov unuk Mihajlo Sretenović, „nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije dokazano da je on bio izdajnik”.Od podnošenja zahteva sud se samo u nekoliko navrata obraćao pravnim zastupnicima Cvetkovićeve porodice i tražio da dostave dodatnu dokumentaciju.
Za otvaranje rasprave, saznali smo, nedostaje najvažniji dokument – odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača, od 15. septembra 1945. godine, kojom se Dragiša Cvetković proglašava ratnim zločincem i državnim neprijateljem.
– Te odluke nema ni u jednom našem arhivu i sva naša nastojanja da do tog dokumenta dođemo ostala su bez uspeha – rekao je za „Politiku” advokat Milan Ivošević, objašnjavajući zašto se stalo u postupku rehabilitacije Dragiše Cvetkovića.
Radeći na priređivanju knjige članaka, govora, intervjua, polemika i memoarske građe bivšeg ministra i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije, pod nazivom „Dragiša Cvetković – njim samim”, koja je izašla iz štampe 2006. godine, sa istim problemom suočio se i niški književnik Vidosav Petrović. Pokušao je književnik da pronađe taj papir, a u odgovoru na njegov zahtev iz jednog od državnih arhiva odgovoreno mu je, pored ostalog, i „da bi pomenuta odluka mogla biti među onih 500 dokumenata za koje se pouzdano zna da nisu ustupljeni arhivama već su zadržani u određenim visokim državnim institucijama – iz operativnih potreba”.
Više puta u prošlosti rečeno je da bi bilo veoma važno da ovaj dokument bude pronađen kako bi se videlo šta je navedeno u obrazloženju odluke – da li je greh Dragiše Cvetkovića samo potpisivanje Trojnog pakta i upućivanje zahteva Nemcima da Solun pripadne Jugoslaviji, ili je u odluci navedeno eventualno još nešto o čemu do sada nije moglo da se sazna. U svojim polemikama koje je vodio iz Pariza, gde je živeo posle Drugog svetskog rata, Cvetković je branio potpisivanje Trojnog pakta 25. marta 1941. godine u bečkoj palati „Belvedere” navodeći da su Sile osovine garantovale ondašnjoj Jugoslaviji neutralnost i da njihovi vojni konvoji neće narušiti teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje.
Kako bi sud, advokati i potomci onda mogli da izađu iz „začaranog kruga” ako nedostaje najvažniji dokaz? Za „Politiku” advokat Ivošević objašnjava:
– U nekim dokumentima o konfiskaciji imovine Dragiše Cvetkovića o njemu se govori kao o državnom neprijatelju. To bi moglo biti polazište da zahtev za rehabilitaciju ima osnova. Zatim bi usledila ostavinska rasprava, jer takve rasprave posle smrti Cvetkovića nije bilo. Moglo bi biti zatraženo čak i veštačenje Trojnog pakta, što je za sada samo u domenu razmišljanja, ali ni to za mene ne bi bilo iznenađenje – navodi Ivošević.
U međuvremenu, dok se očekuje ishod sudskog postupka odbornici sadašnjeg saziva Skupštine grada Niša još prošle godine doneli su odluku da jedna niška ulica nosi ime predratnog političara Dragiše Cvetkovića. Na predlog Komisije za nazive ulica odlučeno je da Ulica dr Božidara Adžije bude preimenovana u Ulicu Dragiše Cvetkovića.
– Saglasnost za ovu promenu dobijena je od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i već su naručene table s novim nazivom ulice – rečeno je „Politici” u Upravi za komunalne delatnosti u Nišu.
U obrazloženju te skupštinske odluke naglašava se Cvetkovićev doprinos razvoju Niša, ali i istorijske činjenice koje ukazuju da je odbijao saradnju sa okupatorom i da je zbog toga više puta bio hapšen i zatvaran.
Čin potpisivanje pakta Cvetkovića je trajno udaljio od politike. Potonja vlada, koju je obrazovao general Dušan Simović, potvrdila je sporazum sa zemljama Osovine iz Beča. Ta odluka Simovićeve vlade bila je uzaludna jer je tok istorije već je bio usmeren u drugom pravcu.
Dragiša Cvetković umro je u Parizu 1969. godine, a da nijednom posle Drugog svetskog rata nije došao u Jugoslaviju i Srbiju, odnosno svoj Niš i Nišku Banju.
Toma Todorović
[objavljeno: 17/03/2008.]
.jpg)
