Izvor: Blic, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri usvojitelja na jedno dete
Tri usvojitelja na jedno dete
Samo deset odsto dece iz Stacionara za majku i dete u Zvečanskoj 7 u Beogradu, u kojem su smešteni mališani iz cele Srbije, kandidati su za usvajanje. Toliko mališana ima regulisan porodično-pravni status. Ostali su u domu jer se njihovi roditelji o njima ne staraju zbog bolesti, siromaštva, nasilja.... Međutim, oni ne mogu biti usvojeni dok se njihovi biološki roditelji sudskim putem ne liše roditeljskog prava ili sami ne potpišu saglasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za usvojenje.
Za jedno dete kod nas konkurišu tri usvojiteljska para, ali godišnje na usvajanje ode samo 20 do 30 mališana iz Stacionara.
Porodični zakon obavezuje stručnjake da motivišu biološke roditelje da nastave da žive sa svojom decom, ali ako ne uspeju, sledi lišavanje roditeljskog prava koje je nemoguće bez sudskog postupka.
Pojedini roditelji koji ne mogu da brinu o svojoj deci, dobrovoljno potpisuju saglasnost za njihovo usvajanje, dok drugi, ako ih centri za socijalni rad uopšte uspeju da pronađu, odbijaju da to urade. Zato ima tako malo usvojenja, dok su nam domovi za decu bez roditeljskog staranja prepuni.
- Pored edukacije sudija za porodično zakonodavstvo, ovi postupci su i dalje spori i sudovi nerado lišavaju prirodne roditelje njihovog prava. Stiče se utisak da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti još uvek jače od prava deteta na sigurno, bezbedno i toplo porodično okruženje. Zbog nedovoljne pripremljenosti centara za socijalni rad i sudova za primenu Porodičnog zakona, prepolovljen je broj usvojenja u protekloj godini - kaže Dragana Nedeljković.
Parovi koji žele da usvoje decu treba prvo da se jave opštinskom centru za socijalni rad gde podnose zahtev sa dokumentacijom i svojim željama. Tada dolazi do izražaja problem sa predrasudama koje imaju potencijalni usvojitelji jer mnogi već imaju predstavu kako bi njihovo buduće dete trebalo da izgleda. Svi bi da usvoje 'plavooke i plavokose anđele' i neretko odustanu kada shvate da ne mogu sami da izaberu dete.
Ako ih ova činjenica ipak ne pokoleba, ulaze u proceduru za usvajanje. Stručni tim centra za socijalni rad u kojem se nalaze socijalni radnik, pedagog, psiholog i pravnik procenjuju podobnost potencijalnih usvojitelja posle određenih testova, terenske posete, pripreme i obuke. Proces testiranja roditeljske podobnosti, pod budnim okom stručnjaka, traje dva meseca. Po isteku tog perioda, ako je detetu dobro u novoj porodici i ako se adaptiralo na novu sredinu, stručni tim daje saglasnost za usvojenje.
- Materijalni uslovi nisu najvažniji, mnogo je bitnija zdrava porodična atmosfera, stabilnost odluke, toplina, ljubav i pažnja koju su usvojitelji spremni da pruže detetu - kaže Gordana Nedeljković.
Dete mogu da usvoje supružnici ili vanbračni partneri zajedno, supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta, a ukoliko se proceni da je to u interesu deteta, centar za socijalni rad može da odobri usvojenje i samohranom roditelju. Može se usvojiti dete od tri meseca do 18 godina koje nema žive roditelje, čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, deca čiji su roditelji lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti ili su se saglasili sa usvojenjem. Razlika u godinama između usvojitelja i deteta ne može da bude manja od 18 godina, niti veća od 45 godina. Lični registar dece i usvojitelja
Kada usvojitelji i dete steknu opštu podobnost za usvojenje, stručni tim bira adekvatan usvojiteljski par za dete, imajući u vidu interes i potrebe deteta. Stručnom timu je od ove godine na raspolaganju jedinstveni lični registar usvojitelja koji vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u koji se upisuju svi usvojitelji na teritoriji Srbije koji su stekli opštu podobnost. To ministarstvo, takođe, vodi i jedinstveni lični registar dece podobne za usvajanje za celu Srbiju.
V. Nedeljković
