Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri mašine po majstoru
Fabrici reznog alata u Čačku biće otpisan dug od 4,3 miliona evra ukoliko pronađe kupca
Čačak – Posle dva neuspela tendera, Agencija za privatizaciju odlučila je da u čačanskoj „Fabrici reznog alata” pokrene postupak restrukturisanja, kako bi se lakše našao kupac. Te promene pravne forme i unutrašnje organizacije FRA počele su 30. marta prošle godine, ali ni od novog pokušaja zasad nema velikih rezultata.
– Za 13 proteklih meseci ipak je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zabeležen neki napredak. Ugovorili smo poslove sa kupcima iz SAD i Irana, sada pregovaramo sa firmama iz Japana i Italije, i uspevamo da ispunimo dve trećine finansijskih obaveza iz redovnog poslovanja. Ali, da bi se fabrika potpuno uspravila potrebno je da sadašnju realizaciju od tri podignemo na pet miliona evra godišnje – kaže za „Politiku” Milan Vidaković (52), generalni direktor FRA.
Po bilansu za 2010. godinu uknjižen je gubitak od 58 miliona dinara i manji je nego ranijih leta, pa se i to uzima kao merilo popravljanja prilika u kolektivu sa 548 zaposlenih, koji zarađuju prosečno 204 evra. Međutim, u fabrici je, najboljih dana, montirano čak 1.320 mašina poznatih domaćih proizvođača i svetskih firmi „Junker”, „Rajshauer”, „Matriks”, „Giring”, „Hertlajn”, „Normak” i „Hufman”, ili makar tri po jednom proizvodnom radniku. Ali ni to nije dovoljno za dobar posao, mnoge nisu uključivane godinama.
Alatničari iz Čačka počeli su da izvoze još 1957. godine (u Brazil) i krajem osamdesetih stigli do 4.650 zaposlenih i izvoza od 21 milion dolara. Mnoge veze i poslove pogubili su tokom sankcija protiv SRJ, a sad se isprečila i svetska kriza, pošto je ova proizvodnja pod direktnim uticajem događaja u građevinskoj grani i mašinogradnji, gde je 2009. godine zabeležen veliki pad. Stručnjaci upravo procenjuju da se dostizanje visine radova iz 2008. ne može očekivati pre 2012. i 2013. godine.
Naša država ima 57,6 odsto akcija FRA (42,4 je kod radnika) i planirala je da restrukturisanjem konačno privatizuje ovu fabriku. Taj postupak podrazumeva da bi kupci mogli da pazare sva ili bilo koje od sedam zavisnih društava u kolektivu, naslonjenih na matično preduzeće. Pojavili su se kupci iz Švajcarske i Nemačke, dolazili, pregovarali i otišli, ali nisu ni dali reč ni zatvorili vrata za sklapanje posla.
Država je, sa svoje strane, učinila da neka potraživanja prema fabrici budu otpisana, druga umanjena. Tako je dug prema Pariskom i Londonskom klubu smanjen za 1,8 miliona evra. Isplaćene su otpremnine za 581 radnika, otpisana kamata na sve poreze i doprinose kod Poreske uprave, povezan staž za 1.207 zaposlenih u razdoblju 2004–2009. (235 miliona dinara), a dug za zdravstveno osiguranje (116 miliona) stavljen u mirovanje.
Posle odluke o pokretanju restrukturisanja (30. marta 2010) pozvani su svi poverioci da prijave potraživanja od FRA. Ukupno je prijavljeno 299 miliona dinara, od čega se 253 miliona odnosi na 11 državnih poverilaca.
Pored toga, fabrika bivšim i sadašnjim radnicima duguje, obračunski, 859 miliona dinara. Za namirenje tog duga odvojen je deo fabričke imovine, po odluci Skupštine FRA, i ona je namenjena prodaji po određenom postupku. Do sada su radnici namireni sa nešto više od četiri odsto, a može se očekivati da to, na završetku prodaje, bude oko 10 procenata.
U tom delu obaveza, sa 2.129 radnika sklopljeno je vansudsko poravnanje da bi se prodajom imovine srazmerno namirili, sudski sporovi sa još 481 radnikom su konačno presuđeni, ali novac još nije isplaćen, dok je 90 sledećih radnika uspelo da naplati svoj dug prinudnim putem.
Savetnici u postupku restrukturisanja procenili su da poslovna imovina fabrike vredi 13,43, dok obaveze iznose 20,23 miliona evra. Međutim, ukoliko se postupak privatizacije uspešno završi, doći će do otpusta 21,3 odsto ukupnih obaveza, odnosno smanjenja dugovanja za 4,3 miliona evra. Pored toga, dok traje postupak restrukturisanja može se očekivati otpust još jednog dela obaveza fabrike prema državi. FRA, inače, Srbiji duguje 11,45 miliona evra.
Gvozden Otašević
objavljeno: 03.05.2011
