Izvor: Politika, 15.Nov.2015, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri jabuke za krušku
Profesor dr Svetomir Stamenković savetuje voćarima da sade trešnje, dunje i kajsije
Banjica na Jelici – Voćari u čačanskom kraju ovih dana tovare prvoklasnu jabuku za Rusiju po ceni od 28 do 32 dinara, druga klasa je 22, dok kruške namenjene istom tržištu vrede trostruko više. Tako će, blagodareći rodnoj godini u Srbiji, i Rusi između Krasnojarska i Novosibirska doći bar do jevtinih jabuka.
– Iako je rod u Srbiji izuzetan, tamo gde nije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navodnjavanja ne može biti ni prve klase. Tom probranom društvu pripada plod prečnika bar 70 milimetara, druga klasa je od 60 do 70, treća manje od toga. Cena jabuka je u vreme berbe niska, jer voćari koji nemaju skladišta žele odmah da prodaju rod. A ko ima uslova da smesti jabuke u ulo hladnjače, sačekaće mart, april i maj iduće godine i dvostruko bolju cenu – kaže za „Politiku” profesor univerziteta dr Svetomir Stamenković (67), vodeći srpski stručnjak za zaštitu bilja.
Njegov voćnjak na sedam hektara u podjeličkom selu Banjici ima 11.500 stabala jabuka, krušaka i šljiva, pa na osnovu decenijskog naučnog i životnog iskustva preporučuje:
– Nove zasade trebalo bi da podižu samo oni koji imaju navodnjavanje. To je osnovni uslov, bez vode ne bi trebalo gajiti voće na većim površinama, jer smo svedoci da su od deset poslednjih godina čak četiri bile izuzetno sušne. Zatim, jesenja sadnja je neuporedivo bolja od prolećne, a dobra priprema podrazumeva duboko oranje radi sakupljanja vlage, a zatim usitnjavanje zemljišta kako bi bilo rastresito i pogodno za sadnju.
U našim uslovima, gde prinosi često zavise od više sile i sreće, jedna od glavnih zagonetki je kojoj se voćnoj vrsti posvetiti.
– Sada su to trešnja, dunja i kajsija. Trešnja, recimo ima izuzetno visoku cenu, stiže već u maju i junu, i voćarima rano donosi gotov novac, iako su visoki troškovi za navodnjavanje i protivgradne mreže. U junu, recimo, voćari čačanskog kraja kod kuće su dobijali 200 dinara za kilogram trešanja koje su zatim izvezene u Rusiju, uz uslov da imaju najmanje 21 milimetar.
Ove jeseni velika je potražnja i za sadnicama malina, standardnim, koje vodeći srpski proizvođač, Institut za voćarstvo u Čačku, prodaje po ceni od 50 dinara. U rasadniku na brdu Grad kod Kosjerića za ovu sezonu pripremljeno je 300.000 sadnica te voćne vrste, ali zbog dobre cene ovogodišnjeg roda u malinjacima, to nije dovoljno.
–- Da imamo, prodali bismo i dva miliona sadnica maline, takva je tražnja. Pored toga, i sadnice šljiva iz našeg rasadnika imaju dobru prođu, tako je već decenijama – kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta.
Inače, profesor Stamenković godinama podseća na nedostatak osnovnog plana u srpskom voćarstvu:
– Država nije uradila neophodnu rejonizaciju, pa ćemo doći u situaciju da Vojvodinu pretvorimo u voćarski kraj, iako ne postoje mnogi prirodni preduslovi za to. Ali, ljudi tamo ipak sade kajsije, višnje, pa čak i maline jer imaju dovoljno vode i dobijaju podsticaje od države. Tako ćemo žitnicu, po svim uslovima predodređenu za šećernu repu, pšenicu, kukuruz, suncokret i druge industrijske kulture, pretvoriti u voćne plantaže. Svi sad kupuju zemlju u Vojvodini jer imaju podsticaje i sisteme za navodnjavanje, a nikoga nije briga što nema vode ovde na Jelici – naglašava profesor Stamenković.
