Izvor: B92, Beta, Tanjug, 04.Maj.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije od Titove smrti
Beograd, Zagreb -- Danas se navršava tačno tri decenije od smrti Josipa Broza Tita. U Kući cveća, gde je sahranjen bez komunističkog obeležja poštovaoci i ove godine polažu cveće.
Neprikosnoveni vođa jugoslovenskih komunista i doživotni predsednik partije i države umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani, a 30 godina kasnije i dalje ne postoji jasan stav o njegovoj istorijskoj ulozi.
Nekada u zajedničkoj državi, a danas komšije, rame uz rame, okupili su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se da odaju počast svom bivšem lideru.
"Dosta se sad govori, naročito otkako se kriza produbila u Sloveniji, mnogo se interesuju upravo za delo Tita, jer sad je kod njih i uzrečica - lopovi ne mogu da prodaju onoliko koliko je on stvorio."
"Dok je on bio živ svet je drukčije izgledao. Naime, one je pomirio i crne i žute i crvene i bele u celome svetu da bi se suprotstvaio svakoj agresiji i da bi svet imao mir."
"Šta biste mu poručili da je živ danas? Pa samo da ustane i da vidi šta su uradili od njegove lepe Jugoslavije, pa opet da se sredi, ja mislim da treba opet da se sredi, da opet budemo zajedno."
"Nek se vrati, nek sredi Jugoslaviju, bivšu, u Evropu i tako."
Mnogi godinama unazad dolaze na Titov grob. Ni trideset godina od smrti, interesovanje za lik i delo Josipa Broza Tita ne jenjava.
Kao i narodi bivše SFRJ, Titova zaostavština prošla je kroz buran istorijski period - od potpunog negiranja pa do obožavanja.
Muzej istorije Jugoslavije postavke ima tokom cele godine, a više od polovine posetilaca muzeja istorije Jugoslavije nije iz Srbije.
"Najveće interesovanje od poslednjih izložbi su izazvale izložba Efekat Tito i Smrt u trezoru. Efekat Tito je izlagao poklone običnih ljudi, tako da su izloženi neki predmeti koji nisu smatrani toliko vrednim, dok sa druge strane Smrt u Trezoru je baš kroz izlaganje najvrednijih predmeta pričao priču ovom muzeju šta se sve dešavalo tokom ovih godina sa njima", kaže Mirjana Slavković, iz Muzeja istorije Jugoslavije.
Obeležavanje tridesete godišnjice Titove smrti je bila prilika i da se nešto zaradi.
"Ovo su suveniri koji su kupljeni od potomaka starih ratnika iz Drugog svetskog rata. Jednostavno, ljude to više ne ineteresuje, današnja omladina to više ne poštuje i ja se bavim sakupljanjem već nekoliko godina tih stvari i ovo je jedino mesto gde ovo može da se proda", kaže prodavac suvenira.
Titov grob posetio je i njegov unuk Josip Joška Broz, inače lider Komunističke partije u Srbiji.
A svake godine daleko od očiju javnosti u kuću cveća dolazi i njegova udovica Jovanka Broz.
Komemoracija u Kumrovcu
Titov rođendan je obeležen i u njegovom rodnom gradu Kumrovcu, polaganjem cveća, paljenjem sveća, a sve to su propratile vatrogasne sirene.
Komemomraciji je prisustvovalo blizu 200 ljudi, kojima se pridružila i delegacija iz susedne Slovenije.
Uz članove Udruženja antifašističkih boraca i Saveza društva "Josip Broz Tito" vence je položila delegacija Socijaldemokratske partije Hrvatske, Krapinsko-zagorske županije, opštine Kumrovec, te nekoliko hrvatskih gradova.
"Nismo ovde da bismo od Tita napravili neku posebnu osobu, već zato što je u Drugom svetskom ratu vodio vojsku i narodno oslobodilačku borbu do konačne pobede nad fašizmom, a 65 godišnjicu obeležavamo ove godine", rekla je predsednica Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Vesna Čulinović-Konstatinović.
"Bez obzira ko šta mislio o njemu, Tito je dosad bio najveći sin naših naroda, što govori i činjenica da njegovo ime nose ulice u 17 država, ima spomenike na nekoliko kontinenata, a na njegovom pogrebu bilo je 127 svetskih državnika. Njegova najveća je vrednost to što nam je podario slobodu", ocenila je ona.
U ime zagorskih boraca i antifašista, predsednik Saveza antifašističkih boraca Krapinsko-zagorske županije, zapitao se ko bi se od hrvatskih političara danas odrekao vlasti da se barem malo pomogne vojsci od 400 000 Hrvata koji su danas na birou nezaposlenih.
Inače, središnja proslava Dana mladosti ove godine će se održati u subotu, 22. maja, s početkom u 11 sati, kada se u Komrovcu očekuje desetak hiljada ljudi.
Istog dana, u isto vreme, kraj diskoteke ''Maršal'' protestni skup protiv veličanja komunističkog totalitarnog režima najavila je i Hrvatska čista stranka prava.
