Izvor: B92, 27.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina ljudskim organima
Beograd -- Potražnja ljudskih organa, ali i ponuda širom sveta, sve je veća. Samim tim u igri je, kako navode predstavnici MUP-a, visokoorganizovani oblik kriminala. U zemaljama Azije i Istočne Evrope, zbog siromaštva, ljudi svoje organe prodaju za 2.000 evra, dok, primera radi, bubreg na crnom tržištu u zemljama EU košta između 100.000 i 200.000 evra. Iako MUP Srbije ne rapolaže podacima o tome da li na teritoriji republike postoji trgovina ljudskim organima, njihovi predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ističu da to ne znači da takva vrsta trgovine kod nas ne postoji. S druge strane, savetnik ministra pravde, Olivera Jelkić, sigurna je u to da je u periodu ratova na prostorima bivše SFRJ bilo slučajeva trgovine organima, navodeći slučaj nestanka 12-godišnjeg dečaka. U taj slučaj je, kao advokat, i sama bila uključena. Za to krivično delo kod nas je predviđena kazna zatvora od 3 do 12 godina.
Dušan Zlokas, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, navodi da MUP Srbije ne raspolaže podacima o toj vrsti trgovine: "Jednostavno je teško doći do tih podataka. To je mali krug ljudi, nekoliko ljudi koji imaju interesa. Ogromne su pare u pitanju i tu postoji ćutanje, jedan zid ćutanja i teško je doći do informacija."
Naš sagovornik kaže da u Albaniji, koja je poznata kao zemlja trgovine ljudima, veliki broj žrtava završava kao sirovina za ljudske organe. Olivera Jelkić, savetnik u republičkom Ministarstvu pravosuđa, kao advokat susrela se sa slučajem trgovine ljudskim organima u jeku ratnih zbivanja, kada se, kako kaže, naslućivalo da su radnici MUP-a imali informacije o postojanju trgovine ljudskim organima. Ona kaže i da su neke činjenice upućivale na to da su u čitav slučaj bile uključene vrlo visoke javne ličnosti: "Radi se o jednom dečaku koji je bio hendikepiran i koji je nestao u jednoj ustanovi. Do sada ga još nismo našli. Ja sam razgovarala sa ljudima iz MUP-a, koji su kazali da je to vrlo problematična tema i da oni to ne bi pokrenuli jer mogu u postupku da dođu do određenih osoba kojima se to ne bi svidelo."
Jelkić navodi samo neke od mnogobrojnih detalja do kojih je došla tokom višegodišnje istrage. Jedan od njih je i odlazak majke u ustanovu u kojoj je dete bilo smešteno, kako bi preuzela njegovo telo. Tamo joj je, međutim, rečeno da je ona telo već preuzela. Jelkićeva ističe i da konačno treba shvatiti da svi mi možemo biti žrtve takve trgovine.
Međutim, predstavnici Vojno-medicinske akademije, čiji su lekari neretko optuživani za vinovnike trgovine organima, demantuju takve navode, dok načelnik za nefrologiju, Zoran Kovačević, kaže da je kod nas transplantacija nemoguća u privatnim klinikama i ambulantama, s obzirom na njihov stručni sastav i tehničku opremljenost: "Možete naći desetine i stotine oglasa ne samo iz Srbije nego i u Hrvatskoj, gde se veoma teško živi, i u BiH, Makedoniji, očajnika koji žele da prodaju organe. Mi svakoga dana dobijamo barem jedan poziv ljudi koji žele da prodaju organe. To ne može biti merilo po kojem može da se tvrdi da postoji trgovina organima."
