Izvor: Politika, 08.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trezor NBS čuva tajnu Titove zaostavštine
Uskoro sudski popis stvari koje je deponovala komisija predsedništva SFRJ
Niko ne zna šta će se od zaostavštine Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, pronaći u Narodnoj banci Srbije kada bude otvoren deo trezora u kojem su ove stvari pohranjene pre više od tri decenije. Trezor će biti otvoren na zahtev Prvog osnovnog suda u Beogradu, u kome se vodi ostavinska rasprava, a uz dobijenu saglasnost kabineta predsednika Srbije, pravnog naslednika predsedništva SFRJ. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ovo kolektivno telo posle Brozove smrti formiralo je komisiju koja je popisala njegovu zaostavštinu i deponovala je u trezor.
– Sud je od kabineta predsednika Srbije i guvernera Narodne banke Srbije (NBS) tražio odobrenje da ode na lice mesta i popiše eventualne pokretne stvari. Čekamo odgovore – kaže sudija Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.
U NBS-u, koja decenijama čuva Titovu zaostavštinu, juče nisu mogli da odgovore na pitanja „Politike” o ovoj temi. Publicista Pero Simić, autor više knjiga o Titu, kaže da u Arhivu Jugoslavije postoje podaci o radu pomenute komisije, ali da ova građa ni danas nije dostupna zainteresovanim istraživačima. Pod takvim okolnostima, može se samo pretpostaviti da se u trezoru NBS-a nalaze lične Brozove stvari iz njegovog kabineta i vile u Užičkoj ulici, a ne treba zaboraviti ni stvari iz brojnih rezidencija, poput one na Brdu kod Kranja ili u Bugojnu, gde je Tito dosta vremena proveo pred kraj života. Moguće je da je u trezoru pohranjena i dokumentacija vezana za njegove plate i honorare.
– Proučavao sam dokumenta iz njegovih poseta drugim državama iz kojih se vidi da je državnicima poklanjao izuzetno vredne poklone. Bio je to deo fame o njemu, u tolikoj meri da su se domaćini unapred radovali njegovoj poseti. Istovremeno je i primao veoma vredne poklone – objašnjava Simić.
A da li se pokloni koje je Broz dobijao na brojnim putovanjima širom sveta, ako bi se neki od njih pronašli u trezoru NBS-a, mogu tretirati kao lična imovina, predmet ostavinske rasprave, sud bi trebalo da utvrdi. Najveću vrednost, prema onome što je do sada objavljivano u medijima o Brozovoj zaostavštini, imaju ručni satovi, nakit, slike i druga umetnička dela.
Muzej istorije Jugoslavije, od koga je sud svojevremeno tražio da se izjasni da li poseduje neki od predmeta koji bi mogli biti lična imovina Broza, odgovorio je da stanje evidencije muzejskih fondova onemogućava postupanje na način kako je sud tražio, da to zahteva obiman stručni rad, s tim što to ne sprečava uvid u bilo koji dokument muzeja. Upućeni tvrde da je dosta toga iz zaostavštine doživotnog predsednika SFRJ „razvučeno” neposredno posle njegove smrti, 4. maja 1980. godine, a pre formiranja pomenute komisije predsedništva SFRJ.
Sudsku potragu za dokazima o ličnoj Titovoj zaostavštini je inicirala njegova udovica Jovanka Broz, koja parnicom nastoji da dođe do predmeta koje joj, po njenom mišljenju, pripadaju, jer je reč o ličnim stvarima stečenim tokom braka. Naime, Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini, koje su vezane za život i rad Josipa Broza Tita, proglašen je neustavnim 2002. godine, pa je Jovanka Broz tada preko svog advokata podnela predlog za donošenje rešenja sa taksativno nabrojanim stvarima. Sud je tražio dokaze o vlasništvu, pa se u toj potrazi stiglo i do trezora NBS-a.
Nasledstvo nad autorskim pravima podeljeno je još 1984. godine, po jedna trećina zaostavštine pripala je Titovom sinovima Žarku, Aleksandru–Miši i udovici Jovanki. Ostavinski postupak nad pokretnim stvarima prekinut je kada je Jovanka Broz upućena na parnicu u kojoj treba da dokaže da su stvari koje je popisala pomenuta komisija predsedništva SFRJ, njena bračna tekovina. Otvaranjem trezora NBS-a, Titova udovica možda će biti korak bliže završetku ovog maratonskog suđenja, a javnost, i danas zainteresovana za detalje iz života Broza, mogla bi saznati šta je u trezor pohranjeno pre tri decenije.
M. Galović
objavljeno: 08.02.2013.
