Izvor: RTS, 03.Okt.2015, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina teritorije Srbije na klizištima
Procenjuje se da je gotovo trećina teritorije Srbije podložna klizanju, a majske polave doprinele su porastu broja ugroženih lokacija, kojih je sada oko 36 000. Dok se pojedina klizišta mogu sanirati, na nekima je to nemoguće, pa se ljudi moraju iseliti.
Jesenje kiše se bliže, a država nema sistemsko rešenje za sanaciju klizišta. Ne postoji tačan popis klizišta, ali i ono što je najvažnije - >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novac za sanaciju.
Na desnoj obali Save, na Umci godinama se živi nakrivo. Zbog klizišta koje im je potpuno izopačilo kuću, porodica Maksimović bila je primorana da sagradi novu.
Zoran Maksimović kaže da je teško spavati unutra i jesti jer je sve krivo.
"Potkopavao sam kuću maltene dva tri puta do sad lupao betone svake godine u kući. Kad je već počelo da puca unutra i deca da se plaše noću sagradio sam novu kuću", kaže Maksimović.
Na pitanje, ko garantuje sada da nova kuća neće za godinu ili dve imati istu sudbinu, Maksimović kaže da nije imao drugu soluciju, nego da napravi drugu kuću, pa šta bude da bude.
Klizište Umka, jedno je od najvećih u Evropi i aktivno je već tri decenije. Ugrožava više od stotinu domaćinstava.
To klizište je samo jedno od 36.000 u Srbiji, koliko se procenjuje da ih ima. Tačni podaci ne postoje, jer i dalje nemamo registar klizišta koji se najavljuje od majskih poplava.
"Prvo je potrebno uraditi registar svih klizišta u Srbiji, to nije mali posao jer je prvo potrebno uraditi konstatovanje gde su ta klizišta, zatim treba uraditi sondiranje terena odnosno bušiti, uzeti uzorak, utvrditi klizne ravni i iza toga uraditi projekte saniranja", objasnio je Milan Glišić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
A za saniranje nema novca, jer ne postoji jedinstven budžet.
Ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić rekao je da u budžetu ne postoji pozicija za klizišta već se uzimaju donatorska sredstva preko Kancelarije. Kako dodaje, moguće je da Kancelarija prihvati sredstva iz budžetske rezerve, što je vrlo nezgodno jer je potrebno svaki čas tražiti budžetsku rezervu.
"Evo sada se desilo klizište u Lebanu ali ono nije podleglo, bilo je u januaru nije podleglo ni majskim poplavama ni septembarskim poplavama, a klizište se pojavilo, otklizalo je čitavu ulicu, ugrozilo je vodovod, kanalizaciju i porušilo jedan objekat", kaže Ilić.
Ipak, u Kancelariji za obnovu i pomoć kažu da su prioritet klizišta koja su pokrenuta tokom poplava. Ističu da klizišta koja su godinama aktivna ne mogu da se finansiraju sredstvima iz Evropske unije.
Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević kaže da u ovom trenutku to je ono što smo izabrali da radimo zahvaljujući informacijama iz Puteva Srbije, to je sanacija klizišta koja ugrožavaju putnu infrastrukturu.
Kako je naglasio, finasije su obezbeđene iz fonda solidarnosti i dodao da u ovom trenutku ima projekata vrednih oko pet miliona evra.
Za otklanjanje klizišta, Srbiji bi, prema gruboj proceni stručnjaka, trebalo 11 milijardi evra. Konačna cifra ipak, biće poznata tek ako se jednom sva potencijalna pokretna zemljišta popišu.
