Izvor: Blic, 21.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina građana nema para za struju
Trećina građana nema para za struju
U peridu od 16 do 18. januara 2002. godine, beogradski Centar za marketing istraživanja 'Marten Board International' (licencni partner 'British Market Research Bureau' iz Londona), u saradnji sa dnevnikom 'Blic', sproveo je istraživanje javnog mnjenja sa ciljem da se ispitaju stavovi građana Srbije o aktuelnim problemima vezanim za potrošnju i plaćanje električne energije. Istraživanje je obavljeno na stratifikovanom uzorku od 765 ispitanika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije).
1. Prema rezultatima ovog istraživanja, sprovedenog na pretežno urbanom uzorku populacije punoletnih građana Republike Srbije, blizu jedne četvrtine građana, njih 23 odsto, izjavilo je da svoja domaćinstva zagreva električnom energijom. Najveći deo domaćinstava u urbanoj Srbiji, njih 56 odsto, greje se putem daljinskog grejanja, dok se čvrstm ili tečnim gorivom zagreva 16 odsto, a gasom pet odsto domaćinstava. Broj domaćinstava koja se pretežno zagrevaju strujom, zapravo je daleko veći, s obzirom da se seoski deo teritorije Srbije zagreva pretežno kombinovanim korišćenjem čvrstih i tečnih goriva i električne energije. Ako tome dodamo ogroman broj domaćinstava sa daljinskim grejanjem koja su prinuđena da se strujom dogrevaju, potpuno je raspoznatljiv značaj koji kod nas ima korišćenje 'najfinijeg' goriva - električne energije. Može se reći da je u Srbiji tokom poslednjih deset godina stvorena tradicija obilatog korišćenja električne energije za zagrevanje, s obzirom da je jedan od elemenata kupovine socijalnog mira bila i jeftina prodaja skupo proizvedene električne energije. Međutim, nova elektroenergetska strategija treba građanima da pruži alternativne mogućnosti grejanja (recimo, na gas), koji bi i za njih i za državu, bili jeftiniji. Organizovano, planirano i dugoročno kreditiranje građana od strane države i privatnih kompanija i banaka, u procesu preorijentacije domaćinstava u korišćenju različitih izvora energije, jeste jedna od mogućnosti, koja bi nesumnjivo dala rezultate.
2. Većina domaćinstava, tačnije 61 odsto, još uvek je sposobna da kontinuirano, iz meseca u mesec, plaća račune za struju. Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da to više nije u stanju da čini, čitava jedna trećina, tačnije 32 odsto domaćinstava.
3. Većina ispitanika, njih 56 odsto, izjavilo je da njihovo domaćinstvo izdvaja od 0,5 do 20 odsto svog ukupnog prihoda za plaćanje struje, 23 odsto je reklo da se to izdvajanje kreće od 21 do 40 odsto, dok devet odsto domaćinstava izdvaja za struju između 40 i 100 odsto svog ukupnog mesečnog prihoda.
4. Čitave dve trećine ispitanika izjavilo je da im nije jasan način obračuna utroška energije od strane EDB i plaćanja te iste energije, dok je samo 28 odsto onih koji su rekli da im je sve jasno po ovom pitanju. Nišlije se, uz podršku predstavnika lokalnih vlasti, opiru isključivanju neplatiša električne energije
