Izvor: Blic, 09.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina dece sa krivom kičmom
Trećina dece sa krivom kičmom
U Srbiji gotovo da nema deteta školskog uzrasta bez neke deformacije na koštanom sistemu: 93 odsto mališana ima krivu kičmu, spuštena stopala ili neku drugu deformaciju - tvrdi za 'Blic' fizijatar dr Dejan Mitrašinović, direktor kontrole kvaliteta u Ortopedskom preduzeću 'Rudo'.
Do ovog zabrinjavajućeg zaključka lekari iz ove ustanove došli su nakon opsežnog istraživanje 2002. godine.
- Pregledali smo veliki broj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dece različitog uzrasta, u različitim sredinama, od osnovnih škola do sportskih klubova, i nalazi su svuda uglavnom bili slični, sa zanemarljivim odstupanjima. Rezultati do kojih smo došli negirali su rasprostranjeno uverenje da su seoska deca zdravija od gradske - tvrdi dr Mitrašinović i navodi da su rezultati pregleda dece u Barajevu bili poražavajući, jer su bili čak i gori od onih do kojih se došlo nakon pregleda đaka beogradskih osnovnih škola.
- Najčešće smo viđali deformitete na stopalima dece. Međutim, sve i počinje od stopala, jer kičma, sa ekstremitetima i karlicom, čini jedan mehanički lanac, tako da deformacije na jednoj od tih karika, ukoliko se ne ispravlja na vreme, neminovno dovodi do oštećenja sledeće, a potom može uslediti i niz drugih funkcionalnih poremećaja, otežano disanje, teškoće u radu srca... - upozorava ovaj stručnjak.
- Našim pregledima obuhvatili smo decu koja treniraju u sportskim klubovima, plivače i košarkaše u klubu 'Kosta' na Novom Beogradu, zatim igrače u KUD 'Abrašević', đake većeg broja beogradskih osnovnih škola, nažalost, svuda smo imali iste ili slične nalaze: krivu kičmu kod 30-35 procenata dece, a kod više od polovine mališana spuštena ili ravna stopala - navodi dr Mitrašinović.
U školskim dispanzerima se svake godine rade sistematski pregledi. O tome da li su ti nalazi negde objedinjeni, analizirani, zvaničnih podataka nema.
Roditelji nisu edukovani kako bi razumeli posledice ovih deformiteta kod svoje dece, ocenjuje dr Mitrašinović, uz opasku da i kod nastavnika fizičke kulture ima i neobučenosti i inercije, ali i odsustva komunikacije između nastavnika i lekara u domovima zdravlja, gde su, kako kaže, sale za kinezi terapiju prazne, ne sprovode se programi fizikalne terapije.
Brojni su uzroci ovakvog stanja kod dece, ističe naš sagovornik: od nedovoljne fizičke aktivnosti, neadekvatne ishrane, do činjenice da deca sate i sate provode sedeći, u učenju, pred kompjuterom i TV ekranom, umesto da dobar deo vremena provedu u igri, napolju, da se kreću i osmišljeno bave sportom. Kad je reč o deformitetima stopala, mnogo toga se može ispraviti nošenjem odgovarajućih uložaka i obuće, međutim, ponekad je operacija neizbežna.
Da li će reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja dati više prostora i značaja fizičkoj kulturi, po uzoru na razvijene zemlje, ili će nam deca biti puna znanja, ali fizički ne baš adekvatno pripremljena za svakodnevni život? Z. D. Marković Kada operacija
- Nedavno je majka dovela na pregled devojčicu (12) zbog problema s kičmom. Konstatovali smo tešku deformaciju, koja je dostigla 94 stepena, drugim rečima, problem je veoma ozbiljan i ne može se ispraviti konzervativnim metodama, već operacijom. Nažalost, majka je bila neodlučna, odložila je tu intervenciju u uverenju da se to još može ispraviti drugim metodama - navodi dr Mitrašinović. On je objasnio da deformacije kičme sa odstupanjem do 45 stepeni, može da se koriguje miderom, a ako je odstupanje veće, neophodna je operacija.
