Izvor: Glas javnosti, 16.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba zakrpiti kišobran planete
BEOGRAD - Ozonski omotač štiti planetu od štetnog ultraljubičastog (UV) zračenje koje emituje Sunce tako što zadržava 99 odsto te „svetlosne kiše“ opasne po zdravlje. Naučnici su izračunali da je „rana“ na ozonu veličine 30 miliona kvadratnih metara ili, slikovito rečeno, oko 500 površina teritorije Srbije. Ozon se oštećuje u proseku četiri do pet odsto za svakih deset godina, a najveća oštećenja vidljiva su nad Antarktikom i Arktikom, gde je „rupa“ čak 27 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kvadratnih metara.
Oštećenje „zemljinog kišobrana“ primećeno je sedamdesetih godina prošlog veka, a tome je najviše doprineo ljudski faktor. Posledice koje mogu nastati zbog ozonskih rupa su rak kože, alergije, promene na očima, razgradnja DNK lanaca, opekotine... Oštećenju ćelija kože naročito su izloženi belci jer ne poseduju pigmente koje imaju tamnoputi ljudi, a korist od povećanog UV zračenja zasada imaju samo kompanije koje se bave proizvodnjom krema za sunčanje.
Ujedinjene nacije su 1987. godine, imajući u vidu tu globalnu opasnost za čovečanstvo, donele Montrealski protokol, kojim je planirana dugoročna zaštita ozonskog omotača, a Međunarodni dan očuvanja tog vazdušnog sloja obeležava se na današnji dan, 16. septembar.
Prema ideji i planu potpisnika Montrealskog protokola, obnova ozonskog omotača moguća je tek 2050. godine, ali pod uslovom da se ljudi drže propisa predviđenih tim protokolom.
OPASNOSTI
Profesor Jovančićević kaže da su najveće opasnosti za planetu globalno zagrevanje, dugotrajni organski otpad i ozonske rupe, kao i da ti procesi nisu međusobno povezani. Prema njegovim rečima problemom globalnog zagrevanja bave se potpisnici Kjoto protokola, ozonom - Montrealskog, a Stoholmska konvencija je zadužena za organski otpad.
Profesor hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević kaže za Glas da se ozonski omotač koji štiti zemlju od štetnog zračenja naziva „dobri ozon“, a nalazi se u vazdušnom omotaču stratosferi, dok je „loš ozon“, bliži zemljinoj kori, baktericidan i nalazi se u omotaču poznatom kao troposfera.
- Za planetu je bitno da ne bude oštećen „dobri ozon“, jer on štiti zemlju od štetnog elektromagnetnog UVB zračenja, čija se talasna dužina prostire od 280 do 320 nanometara. UVC (200 - 280 nanometara) i UBA (320 - 400 nanometara) zračenja nisu opasna po zdravlje i ne izazivaju oboljenja - ističe Jovančićević. On napominje da je za ozonski omotač opasna hloro-floro ugljenici od kojih su najpoznatija jedinjenja freon 11 i freon 12.
- Ova jedinjenja su bila pogodna u industriji koja se bavila proizvodnjom hladnjaka za frižidere i raznih vrsta sprejova, i to zbog njihovih dobrih hemijskih karakteristika kao što su niska tačka ključanja i nezapaljivost. Početkom sedamdesetih godina otkriveno je, međutim, da mala količina tih jedinjenja izaziva burne lančane reakcije, od kojih se razgrađuje ozon u stratosferi - ističe Jovančićević.
