Izvor: Politika, 17.Dec.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tražimo dokaze za zabranu navijačkih grupa
Efikasno delovanje policije, tužilaštva i redovnih sudova je važna pretpostavka za kvalitetnu odluku Ustavnog suda
Nedavna ocena Evropskog suda za ljudska prava da je domaća ustavna žalba postala delotvorno sredstvo, osim priznanja, za Ustavni sud Srbije znači i više posla, jer je građanima praktično sugerisano da se pre podnošenja predstavke sudu u Strazburu obrate ovoj nacionalnoj instituciji. „Rešavajući po predstavci ’Vinčić i ostali protiv Srbije’ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je stao na stanovište da se, s obzirom na dosadašnju praksu Ustavnog suda u neposrednoj zaštiti ljudskih prava i sloboda, ustavna žalba u Srbiji uglavnom može smatrati domaćim delotvornim pravnim sredstvom. Podvlačim, da izraženi stav Evropskog suda ne isključuje mogućnost da u pojedinačnim slučajevima Sud bude i drugačijeg mišljenja. Stanovište Suda u Strazburu jeste svakako priznanje za dosadašnju praksu Ustavnog suda, ali je ono i posledica opredeljenja ovog suda da se teret rešavanja većeg broja predmeta iz Srbije prenese domaćim organima”, kaže u intervjuu za „Politiku” Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije.
Znači li to da će naši građani ubuduće duže čekati da njihova ustavna žalba bude rešena?
Građani su i dosad ustavnoj žalbi poklanjali poverenje kao poslednjoj pravnoj mogućnosti zaštite svojih sloboda i prava u zemlji. To potvrđuje činjenica da je od uvođenja ustavne žalbe do sada primljeno preko 4.300 ustavnih žalbi. Pomenuti stav Suda u Strazburu će svakako imati za posledicu dodatno povećanje broja ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom.
Biće potrebno mnogo napora da Ustavni sud po žalbama odlučuje u primerenom roku, što je nužno, kako i sam ne bi dospeo u situaciju da uskrati građanima zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud i država Srbija moraju sve da učine da se to ne dogodi. No, bojim se, s obzirom na broj sudija koji nedostaje, da će u narednom, verujem kratkom, periodu do popune Suda, biti nužno malo duže čekanje na odluke po ustavnim žalbama. Po kompletiranju sastava Suda, smatram neminovnim da Ustavni sud dostigne takav nivo efikasnosti da se dve trećine ustavnih žalbi reši u godini podnošenja.
Poslednjih meseci Ustavnom sudu upućeno je više zahteva za zabranu pojedinih organizacija, među njima i takozvanih navijačkih grupa. Šta je u takvim slučajevima najveća prepreka za postupanje Suda, jer ni posle više od godine dana javnost ne zna ishod povodom zahteva tužilaštava da se zabrani „Nacionalni stroj”?
Obaveza Suda je da ovom problemu pristupi kompleksno i sveobuhvatno, jer se u svakom od ovih predmeta javljaju dva naizgled suprotstavljena, a suštinski povezana zahteva – zahtev za ustavnom slobodom udruživanja i obaveza demokratskog društva da razvije mehanizme za sprečavanje zloupotrebe slobode i prava i za suzbijanje bilo kakvog ekstremizma.
Ustavni sud može da zabrani udruženja čije delovanje je usmereno ka nasilnom rušenju ustavnog poretka ili kršenju zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava, ili ka izazivanju rasne, nacionalne ili verske mržnje. No, zahtevi za zabranu delovanja moraju biti potkrepljeni valjanim dokazima i argumentovani, kako bi Sud nesporno mogao da utvrdi osnovanost svakog konkretnog predloga. Tako rade i sudovi drugih zemalja, kao i Evropski sud za ljudska prava kad odlučuje u predmetima zabrane određenih organizacija.
„Daj mi činjenice i dokaze i daću ti pravo”, drevno je pravilo. I sudije izvestioci u postupcima po zahtevima za zabranu delovanja organizacija i udruženja, i ja kao predsednik Suda, insistiramo kod podnosilaca na dostavljanju dokaza, a određene dokaze Sud pribavlja i po službenoj dužnosti. Zato se u javnosti stiče utisak da je Sud spor. Ali ta naša „sporost” nije i ne treba da bude razlog ostalim državnim organima da prema članovima udruženja, čije je delovanje pod lupom Ustavnog suda, a koji krše Ustav i zakon, preduzimaju sve propisane mere. Nasilno rušenje ustavnog poretka, izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje, ili brojni oblici kršenja zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava su krivična dela. Redovni sudovi su nadležni da u konkretnim slučajevima utvrde krivičnu odgovornost konkretnih učinilaca i neka oni budu kažnjeni. To je posao više državnih organa – i policije, i tužilaštva i sudova. Efikasno delanje ovih organa važna je pretpostavka za kvalitetnu odluku Ustavnog suda.
Duboko verujem da će Ustavni sud zabraniti svako udruženje za koje ustavnopravnim merilima nesporno utvrdi da je svoje delovanje usmerilo ka radnjama zbog kojih može biti zabranjeno.
Da li će najavljene izmene Zakona o Ustavnom sudu olakšati postupanje Ustavnog suda i ubrzati rešavanje ustavnih žalbi?
U dosadašnjem radu Ustavnog suda pokazalo se da je, između ostalog, radi poboljšanja efikasnosti rada Suda, neophodno izvršiti određene promene i u delu Zakona koji se tiče postupka i organizacije rada Suda po ustavnim žalbama. Na tu potrebu sam često ukazivala. To se, pre svega, odnosi na mogućnost rada Suda u većima, na pretpostavke za prihvatljivost ustavne žalbe, na ustanovljavanje obaveze stručnog zastupanja pred Ustavnim sudom uz pravo na besplatnu pravnu pomoć itd. Nadalje, trebalo bi razmotriti i mogućnost da i redovni sudovi, nakon sprovedene reorganizacije sudstva, pružaju zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, jer dosadašnja praksa Ustavnog suda i broj donetih odluka Suda zbog povrede ovog prava kazuju da je predugo trajanje sudskih postupaka jedan od najkrupnijih problema pravosudnog sistema Srbije.
Marija Petrić
--------------------------------------------------------
Sremski Karlovci pogodno mesto za sedište Suda
Da li će planirano izmeštanje sedišta Ustavnog suda u Sremske Karlovce doprineti njegovoj efikasnosti ili će to možda otežati komunikaciju sa strankama?
Od preuzimanja mandata predsednika ukazujem da Ustavni sud radi u neadekvatnim uslovima, u šta ste i sami imali priliku da se uverite. Zaista je velika potreba da Sud, najzad, dobije svoj dom, a time i sve mogućnosti za nesmetan rad. Smatram prihvatljivim predlog da Ustavni sud ima svoje sedište van Beograda, kao što je slučaj u više evropskih zemalja – Nemačkoj, Rusiji, Češkoj, Slovačkoj... Sa te strane Sremski Karlovci su, po mom mišljenju, pogodno mesto za sedište Ustavnog suda. No, gde će biti sedište predlog daje vlada, a odluku donosi Narodna skupština.
Verujem da su nadležni organi razmotrili sve aspekte promene sedišta Suda i posledice te promene, a, pre svega, potrebu obezbeđivanja nesmetane komunikacije građana sa Sudom koja se mora učiniti funkcionalnom. Za očekivati je da bi Sud i dalje imao Kancelariju i u Beogradu. Sigurno je da ćemo se po preseljenju, suočiti sa određenim poteškoćama, ali kad prođe taj početni period, dugoročno posmatrano, u veku informacione tehnologije i razvoja svih vidova komunikacija mnoga pitanja vezana za promenu sedišta Suda postaće bespredmetna.
[objavljeno: 18/12/2009]
