Izvor: Politika, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traženi kuvari, zubari i majstori
I dalje se veliki broj budućih srednjoškolaca interesuje za zanimanje ekonomskog tehničara, iako na tržištu rada hiljade ljudi iz ove struke čeka na posao
Farmaceut, fizioterapeut, bankar, frizer, kozmetičar, turistički tehničar i kuvar, zvanja su kojima svršeni osnovci najčešće žele da se podiče. Statistike o upisu u srednje škole već godinama ukazuju da su uslužne delatnosti sve atraktivnije, pogotovo u urbanim sredinama. Bojan Ristić, član Upisne komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ministarstva prosvete, kaže da se deca sve više okreću onim zanimanjima koja im omogućavaju da pronađu zaposlenje. Ipak, postavlja se pitanja koliko su oni upoznati sa mogućnostima pronalaska posla.
– Trebalo bi da se razvije kvalitetan sistem usmeravanja kako bi mladi mogli da testiraju svoje sposobnosti i da ih uporede sa ponudom i tražnjom na tržištu. Trebalo bi da znaju šta ih čeka u toku obrazovanja, ali i po završetku škole. U tome bi trebalo da im pomažu psihološko-pedagoške službe. Nažalost, većina do sada nije imala kvalitetne informacije o svemu ovome – objašnjava Ristić.
Paradoksalno je, kako kaže, da se i dalje veliki broj budućih srednjoškolaca interesuje za zanimanje ekonomskog tehničara, iako na tržištu rada hiljade ljudi iz ove struke čeka na posao.
– Na odluku o tome koju će školu upisati često utiče i činjenica koliko je posao kojim se bave težak, odnosno lagan – smatra naš sagovornik.
Atraktivnost zanimanja zavisi i od razvijenosti određene privredne grane. Zbog procvata gradnje, barem u prestonici, mesta na svih 17 smerova u Građevinskoj školi u Beogradu bila su popunjena već u prvom upisnom krugu. Deca su zainteresovana za sva zanimanja u ovoj oblasti, jer su majstori svih zanata uvek traženi. Takođe, privatne firme, kojima je neophodna obučena radna snaga, često daju stipendije učenicima koji se posle završene škole zapošljavaju kod njih.
– Kada pravimo plan upisa u srednje škole pokušavamo da uskladimo uvođenje novih zanimanja sa pravcima razvoja lokalne sredine. Ipak, često ni predstavnici vlasti nemaju određeni plan razvoja tog regiona pa ne mogu mnogo da nam pomognu – kaže Bojan Ristić.
Godinama su najnepopularnija zanimanja u oblastima tekstilstva i kožarstva, poljoprivrede, rudarske metalurgije i delimično mašinstva. Reformom srednjeg stručnog obrazovanja i uvođenjem novih obrazovnih profila situacija je malo poboljšana. Ogledna odeljenja se popunjavaju, a, nažalost, redovna su mahom poluprazna.
I svršeni srednjoškolci koji žele da nastave školovanje zanimanje biraju prema mogućnostima zaposlenja, ali i atraktivnosti. Među brucošima, između ostalog, u modi su stomatologija, farmacija, menadžment, arhitektura, geografija, ekonomija, novinarstvo i psihologija. Iako je broj prijavljenih kandidata na Pravnom fakultetu u Beogradu manji nego prošle godine (za 1.600 mesta prijavilo se 1.830 svršenih srednjoškolaca), Dragiša Potić, menadžer za odnose sa javnošću ovog fakulteta, smatra da nije smanjeno interesovanje, već da je veliki broj njihovih potencijalnih brucoša otišao na privatne visokoškolske ustanove.
– Pravnici su uvek potrebni na tržištu rada. Ne postoji privredni objekat, državna institucija ili banka kojoj ne treba pravnik. Kada se sagledaju i potrebe u advokaturi potražnja je velika. Uvođenjem novog sistema školovanja, po kojem se od prve godine uče engleski jezik i informatika, naše studente pripremamo za rad. Dugačak pripravnički staž neće više biti obaveza – misli Potić.
Ni menadžera nikad dosta. Profesor dr Nevenka Žarkić-Joksimović, dekan Fakulteta organizacionih nauka, jedine državne ustanove na kojoj se školuju menadžeri, kaže da njihovi studenti često pre završetka studija počinju da rade u pojedinim firmama u kojima dobijaju stalan posao odmah po sticanju diplome.
– Širok je dijapazon mogućnosti za zaposlenje naših studenata. Menadžeri, između ostalog, nalaze posao u bankama, državnim institucijama, raznim firmama i brokerskim kućama. U zavisnosti od smera, bave se odnosima sa javnošću, ocenjivanjem kvaliteta ili operacionim menadžmentom – objašnjava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, ni smer za informacione sisteme i tehnologije nije manje popularan od ostalih.
Jelena Kisin
[objavljeno: 05.07.2007.]
