Izvor: Politika, 16.Nov.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže zlato, uništavaju istoriju
Na srednjovekovnoj gradini Ras iznad Pazarišta oštećen glavni bedem, a cela unutrašnjost tvrđave je izbušena rupama, kao i na lokalitetu Ras-Postenje i na Jeleču Prekopan lokalitet Ras-Postenje na Jeleču
Novi Pazar – Arheolog i direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru Dragica Premović Aleksić volela bi da detektorom za metal obradi nedavno otkrivene ostatke staroslovenskog hrama na Pešteri.
Nema nameru Dragica da tamo traži dragocene metale, čak je uverena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ih nema. Ali, ako aparat ne zazvoni, to znači da oko i ispod zidova slovenskog Svetovida nema ničega metalnog, pa ga tragači za davno zakopanim blagom neće prekopati. No, ako detektor pokaže prisustvo metala, makar i izgubljenog čobanskog noža, preti opasnost da jedinstveni trag kulture paganskih Slovena u svetu bude prekopan i uništen. Zato Dragica Premović Aleksić tačnu lokaciju kamenog simbola Svetovida ne želi da kaže.
Ovo je samo jedan vid borbe arheologa protiv divljih kopača, koji na osnovu „pouzdanih” informacija procenjuju da li je ispod kamenih nadgrobnih ploča i unutar zidina srednjovekovnih, pa i starijih utvrđenja, neki davni vlastelin zakopao ćupove sa zlatom.
Arheolog Muzeja Ras Vladan Vidosavljević, koji s fotoaparatom obilazi sve poznate arheološke lokalitete u okolini, ima čitavu zbirku fotografija o „učinku” svojih „kolega”. Tako je na srednjovekovnoj gradini Ras iznad Pazarišta oštećen glavni bedem, a cela unutrašnjost tvrđave je izbušena rupama. Isto je i na lokalitetu Ras-Postenje i na Jeleču.
Skoro da nema starog groblja, obično ih meštani zovu grčkim, ili humki, na kojima svaka ploča nije pomerena. Uz to idu i „proverene” priče da je neko pronašao ogromno zlato. Ispredaju se i legende o srpskim vladarima, uglavnom Nemanjićima, koji su ovde stolovali, i naravno, blago zakopali „baš tu negde”.
Dragicu su meštani u jednom selu ubeđivali da je neko pronašao zlato i pokazivali udubljenje na kamenoj ploči, navodno od glinenog ćupa s blagom. Uzalud objašnjava da od gline ne može da ostane udubljenje u kamenu.
– Ne znam da li neko nešto nađe i kuda to ide. Ali, neprocenjiva šteta nastaje tamo gde tragači za blagom kopaju. Oni, tražeći zlato, unište čitav lokalitet, sav pokretni arheološki materijal, čak ni zidovi ne ostanu na svojim mestima – kaže arheolog s dugogodišnjim iskustvom.
Ističe da je zabrinjavajuće i to što se divlji arheolozi organizuju, pa čak imaju i udruženje „Arheoamateri”. U njihovim aktima upisano je da mogu da se bave arheološkim istraživanjima i prodajom arheološkog materijala, što je potpuno nezakonito, imaju čak i neku svoju čuvarsku službu, uniforme… I sve je to registrovano u Agenciji za privredne registre.
– Dešava se da odemo na neki lokalitet i od meštana doznamo da su tu već bile neke naše kolege. Odmah je jasno da je reč o ljudima koji se amaterski bave arheologijom, a profesionalno traganjem za arheološkim blagom, ali samo u svoju korist i na opštu štetu – kaže Dragica.
Da bi arheolozi mogli da počnu istraživanja na nekom lokalitetu potrebno je brdo papira, dozvola, projekata i dokumentacije. A divljim kopačima ne treba ništa – samo detektor za metal, kramp i lopata.
Na sajtu „Arheoamatera” su sve važne vesti iz arheologije. Već danima, prva vest je otkriće staroslovenskog hrama na Pešteri. Otuda strahovanje novopazarskih arheologa za ovaj lokalitet.
Slavka Bakračević
objavljeno: 17.11.2013
