Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže vakcinu protiv gnojnog meningitisa
Traže vakcinu protiv gnojnog meningitisa
Dvoipogodišnja Nikolina Smiljanić iz Konjevića kod Čačka umrla je nedavno od septičkog šoka na Institutu za majku i dete u Beogradu. Kod ove devojčice došlo je do gnojnog zapaljenja mozga i moždanih opni, uzrokovanog bakterijom Hemophillus influenzae B (Hib). Da je kojim slučajem primila vakcinu, do fatalnog ishoda ne bi došlo.
Svuda u Evropi Hib vakcina je obavezna. Kod nas se primenjuje, ali nije obavezna. Roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vakcinu plaćaju iz svog džepa, a svom detetu je kupuju najčešće po preporuci pedijatra.
Za hitno uvođenje ove vakcine u obavezni program imunizacije kod nas založili su se pedijatri iz cele zemlje, njih 250, među kojima i 50 univerzitetskih profesora na ovogodišnjoj Pedijatrijskoj školi održanoj u junu 2003. u Herceg Novom.
- Dnevno u Gradski zavod za zaštitu zdravlja (GZZZZ) po vakcinu dođe 30-50 roditelja i dece iz cele zemlje. Vakcina Act Hib, koju primenjuje cela Evropa, obezbeđuje stopostotnu zaštitu i spada u red najbezbednijih vakcina. Daje se odojčetu od dva do šest meseci, u tri doze, u razmaku od dva meseca, uz revakcinaciju sa navršenih 18 meseci, dok deca od jedne do pet godina primaju jednu dozu vakcine - objašnjava za 'Blic' epidemiolog, prim. dr Tomislav Radulović, savetnik u toj ustanovi.
- Stopa smrtnosti od meningitisa uzrokovanog Hib-om iznosi od dva do pet odsto, dok kod dece koja prebole tu infekciju, u 30-40 odsto slučajeva ostaju trajne posledice - obostrani gubitak sluha i gluvonemost, psihomotorna retardacija, epilepsija, kvadriplegija (paraliza ekstremiteta) i druga oštećenja - objašnjava dr Radulović.
Zdravstvena statistika kod nas, na 100.000 stanovnika registruje 30 obolelih od meningitisa, dok u zemljama gde se ova vakcina primenjuje duže od jedne decenije, gnojnog meningitisa i drugih septikemija - nema, ističe naš sagovornik.
Obavezni program imunizacije u razvijenim evropskim zemalja identičan je našem, nedostaje samo Hib vakcina, koja, precizira dr Radulović, štiti najmlađe od gnojnih zapaljenja moždanih opni (meningitis), kao i od drugih gnojnih infekcija (septikemije) - zapaljenja pluća, zglobova, srčane maramice, kostiju, čiji je uzročnik bakterija Hemophilus influence B. Te infekcije najčešće su kod dece uzrasta od šest do 18 meseci (u 70 odsto slučajeva), jer su, objašnjava dr Radulović, odojčad u prva dva meseca života zaštićena majčinim antitelima, međutim, ta zaštita opada do šest meseci.
- Očekujemo da Hib vakcina u skoroj budućnosti bude obavezna i kod nas, kao u većini evropskih zemalja - kaže dr Radulović i podseća da program za 2003. godinu, za decu različitog uzrasta, predviđa devet obaveznih vakcina - protiv difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečje paralize, tuberkuloze, malih boginja, zaušaka, rubeole i hepatitisa B.
Act Hib vakcina je kod nas registrovana, proizvođač je 'Aventis Paster', vakcina obezbeđuje 100 odsto zaštitu i koristi je cela Evropa, ističe dr Radulović, navodeći da GZZZZ vakcinu nabavlja od uvoznika i za njom je, kako kaže, 'prava navala'. Z. D. Marković Još jedna obavezna vakcina
Novina u obaveznom programu vakcinacije, od ove 2003. godine je vakcina protiv hepatitisa B, kaže dr Radulović, ocenjujući da je realno očekivati da će do kraja godine zdravstvenim ustanovama biti na raspolaganju dovoljan broj besplatnih vakcina za imunizaciju novorođenčadi u prvoj godini života.
