Izvor: Politika, 31.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže „oslobođenje” Zlatibora
U područje čajetinske opštine iz pravca Užica, već nekoliko meseci stoje poruke sa natpisima „Zlatibor slobodna teritorija”, „Stop republičkoj diskriminaciji”
Zlatibor – Uz magistralu, na ulazu u turističko središte Zlatibora i u područje čajetinske opštine iz pravca Užica, već nekoliko meseci stoje bilbordi sa natpisima „Zlatibor slobodna teritorija“, „Stop republičkoj diskriminaciji“. Postavila ih je ovde lokalna uprava u Čajetini, neočekivano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << unevši dozu politike u ovo do sada ne previše politično, uglavnom turizmu i odmoru okrenuto područje.
Šta se to dogodilo zbog čega najednom valja „oslobađati“ Zlatibor, najposećeniju planinu Srbije, pitamo Milana Stamatovića (DSS), predsednika opštine Čajetina, na čiju inicijativu su ovi bilbordi postavljeni.
– Nije najednom, odavno ovo traje – odgovara on, pa obrazlaže: – Ova zlatiborska opština je poslednjih godina diskriminisana od države, dara je prevršila meru i hteo sam da na to ukažem. Ima za tu tvrdnju niz dokaza. Recimo, u pogledu dodele sredstava iz republičkog budžeta namenjenih za područja pogođena elementarnim nepogodama, a velike štete su nam naneli i poplava i grad, mi smo zaobiđeni iako su sredstva data svim drugim lokalnim samoupravama iz ovog regiona. Na naš plan generalne regulacije Zlatibora, toliko potreban za nove investicije i red u gradnji, država nikako ne daje svoju saglasnost (mada drugim opštinama daje), zbog čega stoje kapitalne investicije na ovoj planini. Političke pritiske vidim i u stalnom slanju svih mogućih republičkih inspekcija u razne kontrole po celoj čajetinskoj opštini, iako se ovde radi zakonito, pa se katkad više bavimo inspekcijama nego svakodnevnim radom. Zatim, gase nam lokalne medije, ne raspisuju konkurs za dodelu frekvencije, mada je zakonski rok za to istekao, i slično.
A zašto baš „Zlatibor slobodna teritorija“, o kakvom oslobađanju je reč, pitamo predsednika koji je već sedam godina na čelu opštine Čajetina. – Slobodan je, jer su investitori ovde prepoznali lokalnu samoupravu gde svoje namere mogu da ostvare bez ikakvih uslovljavanja, što javno potvrđuju. Otuda je 15 najvećih srpskih kompanija prisutno na Zlatiboru sa svojim kapitalom, a ima i stranaca. Zato se protivim diskriminaciji, odnosu koji mene kao vlast svakako ne dotiče, ali trpe građani ove opštine, investitori, turizam stagnira – iznosi svoje argumente Stamatović, koji narednih dana treba da primi priznanje za najuspešniju lokalnu samoupravu u tradicionalnom izboru „Medija inventa“.
Podsećamo, nevelika opština Čajetina je među 33 lokalne samouprave u Srbiji čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka.
B. Pejović
objavljeno: 01.11.2011.
