Izvor: Blic, 03.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranziciona recesija
Tranziciona recesija
Inflacija je od decembra do maja dogurala do 7,1 odsto. Industrijska proizvodnja je, opet, smanjena za 2,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz, u evrima, smanjen je za više od 10 procenata, a izvoz je povećan za gotovo 50 odsto. Ovo je uglavnom u skladu sa onim što je karakteristično za tranzicionu recesiju. Veći deo industrije ne iskazuje rast, dok cene rastu iz više razloga, od kojih je nedovoljna kontrola javnih rashoda samo jedan, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to ne najvažniji razlog. Najvažniji je možda taj da je uvoz manji, pa je i pritisak potrošnje na domaće cene veći. Izvoz raste relativno brzo, delimično i zato što je u prethodnom periodu bio veoma nizak.
Da li je u tim uslovima pritisak na smanjenje potrošnje dobra politika? Nije, jer bi se produbila recesija. A i zbog toga što nema naročito dobrih mera kojima bi se to postiglo. A nema ih i zato što su nosioci ekonomske politike potpuno izgubili poverenje. Ministarstvo finansija daje kontradiktorne izjave (možda bi trebalo samo podsetiti na onu da se u drugom kvartalu očekuje nulta stopa inflacije), dok se centralna banka stalno vajka da ne može da učini bogzna šta jer svi koriste evro, a ne njen proizvod. Pa se onda kaže kako ljudi nemaju poverenja u bankarski sistem. U stvari, napuštanjem dinara i štednjom u evrima, ljudi iskazuju poverenje u komercijalne banke i nepoverenje u centralnu banku.
Problem, dakle, nije u tome što je Srbija ušla u tranzicionu recesiju već što nosioci ekonomske politike ili ne znaju šta da čine ili im padaju na um rđave ideje ili ne raspolažu potrebnim poverenjem da mogu nešto da učine. Ovo poslednje je najteže nadoknaditi.
