Izvor: Politika, 21.Okt.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tranzicija kao izazov za psihijatre

Velike društvene promene generišu zdravstvene probleme, pre svega stres, depresiju i anksioznost

Stres je postao vizitkarta čoveka trećeg milenijuma, a život u „petoj brzini” i socijalnoj tranziciji ostavlja brojne tragove na duši velikog broja osoba, koje sve češće traže pomoć psihijatara. Inflacija takozvanih nesigurnih poslova na tržištu novih zanimanja, sve veći jaz između bogatih i siromašnih slojeva društva i favorizovanje potrošačkih stilova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << života kumuju porastu broja osoba koje pate od depresivnih i anksioznih poremećaja. Sveopštem osećanju neizvesnosti doprinosi i fokusiranost masmedija na skandalozne isečke svakodnevice, jer osobe koje smatraju da se ono što nije prikazano na televiziji nije ni dogodilo veruju da je realnost prepuna neprijatnih i neočekivanih događaja. Dominacija izveštaja o ubistvima i zločinima u udarnim televizijskim terminima dovodi do sve većeg broja paničnih napada u opštoj populaciji, upozorio je dr Paolo Sera, profesor psihofarmakologije na Univerzitetu u Sijeni, na jučerašnjem simpozijumu o socijalnoj tranziciji na Kongresu psihijatara Srbije.

Profesor Sera je počasni gost 13. kongresa psihijatara Srbije pod nazivom „Psihijatrija orijentisana na osobu i socijalna tranzicija”, koji se održava od 19. do 22. oktobra, u organizaciji Udruženja psihijatara Srbije. Kongres je kosponzorisan od Svetske psihijatrijske asocijacije, a odabiru teme kumovala je činjenica da socijalna tranzicija predstavlja kontinuirani izazov za stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja, i neretko uzrokuje specifične probleme populacije – pre svega stres, depresiju i anksioznost.

Psihologija je odavno došla do zaključka da se stres nalazi u etiologiji mnogih bolesti – od kijavice do karcinoma, a najnovija istraživanja iz psihokardiologije pokazuju da je akutni stres – faktor rizika za akutni infarkt miokarda, istakla je dr Jelena Stepanović, kardiolog, koja je istraživala vezu između mentalnog stresa i koronarne bolesti.

Dr Olivera Vuković podsetila je da stresmože, ali i ne mora, izazvati mentalne turbulencije, budući da to u velikoj meri zavisi od tipa ličnosti koja je doživela manji ili veći životni udarac. Ličnostpredstavlja glavnu kariku za razumevanje i predviđanje efekata stresa, istakla je dr Vuković, podsećajući da su američki kardiolozi Fridman i Rozenman definisali čuveni tip A, odnosno portret „osobe sklone stresu”, koji su kandidati za koronarnu bolest, a čiju ličnost karakterišu hostilnost, bes i prigušivanje negativnih emocija.

K. Đorđević

[objavljeno: 22/10/2008]

Nastavak na Politika...