Izvor: BKTV News, 28.Okt.2017, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragična smrt SRPSKOG VELIKANA: Nije voleo da ga zovu bardom glumišta, a retko ko je to više zaslužio od njega!
Prošle su 22 godine...
Major Kursula u "Maršu na Drinu", general Milan Prekić u "Jutru", Aleksa Žunjić u "Silom otac", Pontije Pilat u "Majstoru i Margariti", Sava Kovačević u "Sutjesci", ili kao sultan Murat u "Boju na Kosovu", ili...
Ko je imao čast da ovog velikana gleda i na daskama koje život znače sigurno neće zaboraviti njegovog >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Kralja Lira, Čekajući Godoa, "Odbranu Sokrata i smrt"...
Rođen u Uroševcu 1929. godine, pa sve do tragične smrti 28. oktobra 2005. godine, za svoja glumačka umeća bio je nagrađen najvišim priznanjima kao što su Sedmojulska nagrada, "Dobričin prsten" za životno delo, Zlatna arena i to šest puta, dobitnik je bio statuete Joakim Vujić, nagrade "Pavle Vuisić" za životno delo, kao i nagrade Karić Fondacije.
Ipak, nije voleo da ga nazivaju prvakom, doajenom ili bardom glumišta.
Suprugu Snežanu Nikšić, takođe glumicu, upoznao je u Ateljeu 212 i za njom odmah izgubio glavu. Pričao je kako je od zaljubljenosti trčao za njom ulicom Lole Ribara. Tada je bila udata. Kasnije se razvela i Ljuba i on su dve i po decenije proveli zajedno. Sve do njegove smrti.
Tog 28. oktobra 2005. godine, šetao se Tašmajdanom, svojim omiljenim parkom na putu od "Madere" do kuće, zajedno sa starim i dobrim prijateljem Slavoljubom Slavom Đukićem.
Kako je to svojevremeno ispričao upravo Slava Đukić, koji ga je eto poslednji i video, šetao je Tašmajdanom kao da je naslućivao nešto, kao da se opraštao sa ljudima i ulicama kojima je hodao pola veka. Pričali su o uobičajenim stvarima, o LJubinim strastima – Zvezdi, politici i pozorištu. Otpratio ga je do ulaza u zgradu u kojoj je živeo. Rastali su se i ništa nije slutilo na tragediju.
Sve do trenutka kada je usledio poziv Ljubine supruge Snežane "Gde je Ljuba, trebalo je odavno da dođe kući".
Kasnije mu je Snežana ispričala da je Ljubu zatekla kako nepomično leži u hodniku. Pretpostavlja da se okliznuo i prilikom pada udario glavom u zid. Preminuo je u hodniku na nekoliko metara od žene koja ga je čekala.
Komemoracija pred njegov ispraćaj na večni počinak u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju završena je audio-zapisom čuvenog Sokratovog monologa iz drame "Sokratova odbrana i smrt", rečenicom koja je simbol Ljubinog glumačkog umeća: "No, vreme je da krenemo, ja u smrt, a vi dalje kroz život. Ko od nas ide bolje, to niko ne zna". Njegovoj sahrani prisustvovali su ansambli svih pozorišta, kao i državni zvaničnici.
Pored svih nagrada koje je zasluženo dobio i velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta ponela je njegovo ime "Ljuba Tadić".
.jpg)
