Izvor: TangoSix.rs, 24.Mar.2015, 21:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Traganje i spasavanje – dva slučaja

Za sve do sad objavljene postove o nesreći kliknite na baner


 
BEOGRAD – Dve potpuno različite vazduhoplovne nesreće u dve različite evropske zemlje, dogodile su se za samo dve nedelje. U petak, 13. marta u Srbiji se srušio helikopter Mi-17 u kojem je stradalo sedmoro ljudi. Njih 150 poginulo je u nesreći koja se dogodila u Francuskoj, kada se nemački Airbus A320 za samo 8 minuta sa visine od 11.600 metara srušio na padine Alpa. Ako se za trenutak nesreće uzima >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << gubitak sa radarskih ekrana, sve što se dogodilo posle tog momenta, u obe ove nesreće takođe je – različito. Ovo su školski primeri kako treba da izgleda akcija traganja i spasavanja i kako ona nikako ne bi smela da izgleda.  
 
Deo štaba u podnožju Alpa.


Nije prošlo ni sat vremena od zadnjeg radarskog kontakta sa avionom kompanije Germanwings, Erbasom A320 registracije D-AIPX, a ceo svet već je znao tačnu lokaciju na kojoj se njegova olupina nalazi. Francuske službe traganja i spasavanja nadletale su Alpe specijalno opremljenim avionima i helikopterima, a u podnožju planina u roku od nekoliko sati oformljen je specijalni štab iz kojeg se rukovodi svim aktivnostima spasilačkih službi.
Predsednik Francuske, Fransoa Oland neposredno nakon nesreće izjavio je kako će spasiocima možda biti potrebno i nekoliko sati da stignu do olupine aviona. Prema prvim podacima, ona se nalazi usred snegom pokrivenih Alpa, na planini Troj Eveš (Trois Eveches) na čijim se obroncima nalazi tek nekoliko slabo naseljenih sela, a koju posećuje tek mali broj turista zaljubljenika u prirodu i ekstremne sportove.
 
 
Mesto pada nemačkog aviona u francuskim Alpima.


 
Olupina aviona nalazi se na nadmorskoj visini od oko 2000 metara u delu planine koji je uglavnom pokriven snegom. Dostupni podaci otkrivaju da je ova nesreća školski primer dobrog reagovanja službi traganja i spasavanja, u kojoj je su poštovane sve međunarodno propisane procedure. Da je bilo preživelih, oni bi imali odlične šanse da budu brzo spaseni, uprkos izuzetno nepristupačnom terenu.
 
 
Olupina helikoptera Mi-17 u kojem je stradalo sedmoro ljudi.


Kada je u petak, 13. marta u 22:31 helikopter Mi-17 nestao sa radarskih ekrana oblasne kontrole letenja, takođe je počela potraga za nestalom letelicom i onima koji su eventualno preživeli nesreću. Na konferenciji za medije održanoj istog dana, načelnik Generaštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković izjavio je kako je olupina helikoptera pronađena oko dva sata iza ponoći. Prema pisanju beogradskih medija, u potrazi su učestvovali komandant jedinice kojoj je pripadao helikopter, ministar odbrane i čelni ljudi Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Isti izvori navode da je mesto pretrage prvo određeno na osnovu signala mobilnih telefona članova posade. Kada ih je to odvelo na pogrešan put, spasioci su krenuli ka mestu gde je zabeležen poslednji radarski kontakt sa vazduhoplovom. Isti izvori navode da je ministarsko-generalski spasilački tim gazio kroz blato sve do ograde aerodroma, a onda se nije znalo kod koga je ključ od kapije, pa su vatrogasci morali da seku katanac. Prema ovoj verziji događaja, a one zvanične još i nema, spasioci su do olupine helikoptera stigli u dva sata i deset minuta iza ponoći, odnosno tri sata i četrdeset minuta nakon pada helikoptera. Da je bilo preživelih, nakon ovakve potrage, za spasavanje bi bilo kasno.
 
 
Pisanje dnevnog lista Blic.


Nemački avion pao je usred nepristupačnih Alpa, na nadmorskoj visini od 2000 metara. Srpski helikopter pao je usred sremske ravnice, nepunih 2000 metara od piste najvećeg aerodroma u zemlji.
 
Nameće se logično pitanje, da li u Srbiji postoje procedure za postupanje u slučaju pada vazduhoplova? Odgovor je poznat – postoje. Njihova primena je već drukčija priča. Šta bi se dogodilo kada bi negde u planinama Istočne Srbije pao avion sa 150 putnika? Da li bi u takvoj situaciji, u potragu krenuli svi članovi Vlade? Da li bi preživeli imali ikakve šanse?
 
Obe nesreće prati istraga koja bi trebalo da utvrdi kako je do njih došlo. U Srbiji, na odgovore se čeka od srede do srede, jer tako je obećano. Dosadašnje nesreće pokazale su da istraga u Srbiji može da potraje čak i kada je reč o padu malog sportskog aviona. U Francuskoj, nekoliko sati nakon nesreće na licu mesta bili su svi koji su za takve istrage nadležni, pa čak i predstavnici proizvođača vazduhoplova. O svakom koraku istrage, javno će se govoriti na konferencijama za medije, a konačni rezultati biće saopšteni čim budu razjašnjene sve okolnosti.
 
Ima li Srbija kapacitet da reaguje u slučajevima vazduhoplovnih nesreća? Ovaj tekst postavlja pitanja, a odgovore ćemo potražiti narednih dana.
 
 

Nastavak na TangoSix.rs...