Izvor: Politika, 06.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tone uginule ribe na Tisi
Juče do podneva iz vode je izvađeno 15 tona ribe i to najviše mlađi. – Sumnja da je senćanska šećerana zatrovala reku
Novi Bečej – Na reci Tisi je došlo do nezapamćene ekološke katastrofe. Velike količine uginule ribe primećene su još prekjuče nizvodno od Sente, sve do Novog Bečeja. Ovde se na brani zaustavljaju tone ribe koja ne daje znakove života, a reč je o raznim primercima mlađi, ali i somova teških više od 50 kilograma. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sada se ne zna šta je otrovalo reku i ribe, a republički inspektori su zabranili rad šećerane u Senti odakle je, navodno, u reku ispuštano krečno mleko.
Prema rečima Žive Neatnice, opštinskog inspektora za ekologiju, ovim incidentom počinjen je udar na ceo eko-sistem ovog područja. Pretpostavlja se da je zbog neprečišćenih otpadnih voda Fabrike šećera u Senti, koje su krajem avgusta dospele u Tisu, došlo do velikog uginuća ribe u ovoj reci.
Po prijavi Ribolovačkog saveza Vojvodine, reagovala je Republička inspekcija za zaštitu životne sredine, koja je 1. septembra utvrdila da je boja reke Tise znatno promenjena na mestu ispusta otpadnih voda šećerane, kao i da nizvodno od izliva postoje naslage gašenog kreča. Zbog toga je privremeno zabranjeno obavljanje tehnološkog procesa prerade šećerne repe u ovoj fabrici. Prateći situaciju na Tisi kraj Novog Bečeja, Milan Knežev, koordinator Međuopštinske komisije za praćenje stanja reke Tise, zabeležio je 4. septembra da je talas zagađenja stigao do Novog Bečeja i da su se ovde pojavile velike količine uginule ribe.
Mada se još obavljaju ispitivanja, pa se sa sigurnošću ne može tvrditi koji je glavni razlog trovanja reke, zbog nedostatka kiseonika u vodi pretpostavlja se da su u vodu dospele nedozvoljene količine kreča. Zbog velikog pomora neki tvrde da je voda zatrovana i formalinom, a sumnja se da je učešće u trovanju životne sredine imala i fabrika kvasca "Fermin" iz Sente.
Juče do podneva i prekjuče iz vode na ustavi izvađeno je 15 tona ribe i to najviše mlađi, pa je sasvim izvesno da je na duže vreme stradala rečna fauna. Na udaru su i velike količine ribe koja se hrani u kavezima u ovom delu Tise i sada se radi na tome da se ona izmesti, ako već nije kasno. Inače, kako nam tvrde Novobečejci, duž celog toka reke u vrbacima se na površini skupljaju jata uginule ribe koju okolno stanovništvo u vrećama nosi za ishranu stoke.
Do poslednjeg velikog stradanja u Tisi došlo je pre nekoliko godina , kada je ona otrovana cijanidom iz jednog rudnika u Rumuniji i taj incident je dobio međunarodne razmere i ostao zapamćen po velikom pomoru ribe. Upućeni tvrde da su ovaj put, za Novi Bečej, posledice još i veće.
Đ. Đukić
-----------------------------------------------------------
Desetostruko više kazne za zagađivače
Umesto tri miliona, kazne bi trebalo da iznose 30 miliona dinara, predložilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine
Ministarstvo za zaštitu životne sredine predložilo je desetostruko više kazne za neodgovorne zagađivače vode i vazduha. Umesto sadašnja tri miliona, koliko iznosi maksimalna kazna za pravna lica koja ispuštaju otpadne vode u reke ili opasne materije u vazduh, predložena je kazna u iznosu 30 miliona dinara, najavio je Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine, na konferenciji za novinare koja je upriličena povodom 100 dana rada tog ministarstva. On je istakao da je predlog upućen ministru pravde koji će ga u izneti pred republičkom vladom u najskorije vreme.
Kako je istakao ministar, istrajavanje na oštrijoj kaznenoj politici prema zagađivačima jedan je od četiri prioriteta tog ministarstva koje je odlučno u tome da se konačno obračuna sa svima koji nesavesno i neodgovorno već godinama truju našu životnu sredinu. Poslovodstvo industrijskih postrojenja i fabrika koje ispuštaju otpadne vode u reke i time uništavaju riblji fond moraće dobro da razmisli: da li im se isplati da plaćaju visoke kazne za prekršaj zbog ugrožavanja životne sredine ili će ugraditi uređaje za prečišćavanje otpadnih voda, kazao je Dragin.
Drugi prioritet ovog ministarstva jeste usklađivanje zakonodavstva iz oblasti životne sredina sa propisima Evropske unije. U vezi s tim već ovog meseca u skupštinsku proceduru ulazi set ekoloških zakona, poput dugo očekivanog zakona o upravljanju otpadom, zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, zakona o zaštiti nejonizujućeg zračenja i drugih.
Po rečima Dragina, vlada je na predlog ovog ministarstva usvojila nekoliko zakonskih akata. Reč je, pre svega, o Zakonu o potvrđivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. "Ovaj zakon je velika prilika za našu zemlju da stimuliše čistiju proizvodnju, jer definiše precizne vrednosti o dozvoljenoj emisiji ugljen-dioksida u atmosferi", istakao je ministar.
Jedan od glavnih ciljeva ovog ministarstva jeste rešavanje gorućeg problema u ovoj oblasti, a koje su označene kao crne tačke na ekološkoj mapi Evrope. Reč je o Boru, Pančevu i Bačkom kanalu. Stručni tim ovog ministarstva angažovaće se i na podizanju ekološke svesti građana Srbije organizovanjem odgovarajućih akcija, poput letošnje "Očistimo Srbiju".
U proteklih 100 dana rada ovog ministarstva postignuti su zadovoljavajući rezultati u oblasti inspekcijskog nadzora. U ovom periodu povećan je broj redovnih i preventivnih kontrola potencijalnih zagađivača. Sprovedeno je 1.773 pregleda industrijskih zagađivača, doneto 320 rešenja i podneto 36 prijava za privredni prestup i 12 krivičnih prijava protiv pravnih lica.
U 32 preduzeća izrečene su privremene zabrane mere proizvodnje ili rada delova postrojenja. Reč je o nekim od najvećih zagađivača kao što su Azotara i Rafinerija u Pančevu, nekoliko preduzeća u Knjaževcu, odgovornih za veliko uginuće riba u reci Timok, kao i preduzeće ŠIK Kopaonik koje je u više navrata zagadilo reke Banjsku i Toplicu.
Kako je istakao Dragin, samo u sektoru inspekcijskih poslova povećan je broj inspektora sa 90 na 137, a najviše inspektora angažovano je u četiri grada u kojima postoji najviše ekoloških problema: Pančevu, Boru, Beogradu i Smederevu.
N. Kovačević
[objavljeno: 06.09.2007.]
