Izvor: Politika, 04.Maj.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tolerancija u Srbiji
Šta je tolerancija? Tolerisanje osoba koje nisu iste vere i rase kao i mi, ne dele naše mišljenje, imaju drugačije političke stavove, pripadaju drugačijoj polnoj orijentaciji predstavljaju samo segmente mnogo šireg pojma tolerancije, ili, ukoliko insistiramo na korišćenju srpskih reči – trpeljivosti, u čijem je korenu glagol trpeti. Tolerancija je trpljenje osoba koje se po mnogim karakteristikama razlikuju od nas.
Kako građani Srbije sagledavaju svoju toleranciju?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kada je u pitanju trpeljivost prema građanima drugih nacionalnosti – istraživanje pokazuje da što je emotivni doživljaj ispitivanih pojedinaca u vezi sa konkretnom situacijom intenzivniji, a samim tim i mogućnost distanciranja od date situacije manja – utoliko je tolerisanje teže. Šta to konkretno znači? Naši građani neće imati ništa protiv toga da im kolege i nadređeni budu, na primer, Hrvat ili Albanac, dokle god je saradnja korektna i profesionalna, ali se neće uputiti na letovanje u Hrvatsku jer se osećaju nedobrodošlim, kao što ne bi ugostili u svom domu Albanca, što se i moglo očekivati ukoliko se uzme u obzir aktuelnost rešavanja pitanja Kosova.
Aktuelna dešavanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pogotovu optužbe na račun vladike Vasilija Kačavende i episkopa vranjskog Pahomija, rezultirala su negativnim odnosom ispitivanih građana prema učenju veronauke u školama. Naime, visok je procenat građana koji smatraju da veronauku treba ukinuti, kao što i većina građana ne vidi smisao učenja o drugim verskim običajima. Možemo primetiti da se ovaj trend negativizma odnosi isključivo na situacije u koje su uključena deca, dok, sa druge strane, građani nemaju ništa protiv toga da stupe u kontakt (prijateljski, partnerski) sa osobom koja je drugačije vere nego oni.
Odnos prema osobama homoseksualne orijentacije pokazuje sličnu vrstu distanciranja kao i u slučaju nacionalne trpeljivosti. Naši građani ne bi imali ništa protiv druženja sa prijateljima koji bi im saopštili da pripadaju ovoj populaciji. Dokle god mogu da posmatraju sa distance – problem ne postoji. Ukoliko se prisetimo reči Đuze Stojiljkovića – „I ja volim pozorište, ali ne u svojoj kući”, na taj način možemo rastumačiti i podatke istraživanja gde bi ispitivani građani svoje dete, koje bi im saopštilo da je homoseksualne orijentacije, poslali kod psihologa, i zahtevali da se „izleči”. Takođe, u visokom procentu ne bi pristali na zakonsko priznavanje istopolnih parova niti na usvajanje dece od strane istih.
Sudeći prema ovom istraživanju, mnogobrojni društveno-ekonomski faktori utiču, u datom momentu, na percepciju tolerancije naših građana prema različitim temama.
„Faktorplus”,psiholog
Marija Timotić
objavljeno: 04.05.2013
