Izvor: B92, 05.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tolerancija na akademskom nivou
Beograd -- Istraživanje pokazuje da studenti nisu baš tolerantni prema nacionalnim manjinama i pojedinim socijalnim grupama.
Prema ruzultatima istraživanja Stratedžik marketinga, iz aprila i maja ove godine, na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, dve trećine studenata u Srbiji ne bi prihvatilo da deli sobu s homoseksualcima, 70 % sa Albancima, a 63 % sa Romima. Nešto je veći procenat onih koji bi pristali da je dele sa studentima iz Makedonije - 75 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << % i Slovenije - 70 %. Sobu bi s osobom s hendikepom delilo 50 % studenata, a 29 % ne bi.
Studentska unija Srbije ukazala je i na to da je istraživanje pokazalo da među studentima postoje velike socijalne distance, kao i da čak 68 odsto akademaca pre studija nikada nije putovalo van Srbije.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da su rezultati istraživanja zabrinjavajući. "Za mene je zabrinjavajuće, jer je reč o studentima. Kod studenata je etnička distanca, po pravilu, najmanja i oni su najmanje skloni predrasudama. Znamo da su stereotipi i predrasude jako povezani sa stepenom obrazovanja - što je niži stepen obrazovanja, ljudi su više skloni predrasudama i stereotipima. Ako je to tako kod studenata, možemo se zapitati koliko je tek u opštoj populaciji", kaže Trebješanin.
Žarko Trebješanin kaže da je na ovim prostorima dugo postojao model netolerantnog ponašanja, sukoba i konflikta, i da se realna slika stvari ne može stvoriti samo na osnovu jednog pitanja- Da li biste delili sobu sa nekim pripadnikom manjine?
"Nama nisu dovoljni ti podaci da neko ne bi delio sobu sa Albancem ili homoseksualcem. Veliko je pitanje zašto je to tako, to je pitanje koje nedostaje. Nedostaje jedno produbljeno kvalitativno istraživanje na osnovu dobijenih podataka - zašto je to tako", kaže Trebješanin.
Stanje u društvu može se popraviti, kaže Trebješanin, ukoliko se shvati pravo stanje stvari i istraživanje bazira na pitanjima - da li bi studenti živeli u istoj državi sa osobama koje pripadaju određenoj manjini, zatim da li bi delili istu zgradu, ulicu, radno mesto, i na kraju da li bi stupili u brak sa tom osobom. A onda na osnovu pravih podataka uvesti brojne radionice, da bi mladi mogli da se stave u tačku gledišta suprotne strane.
.jpg)
