Izvor: Politika, 21.Apr.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tkanje je važnije od leta na Mars
Samostalna akademska umetnica Zagorka Stojanović je jedan od poslednjih čuvara umetničkog tkanja na našim prostorima čiji radovi i izložbe sve više skreću pažnju posetilaca
Valjevo – Došla je u Narodni muzej u Valjevu s namerom da potvrdi da ono što radi i čemu je najviše posvećena nije za odlaganje u hladne depoe i ispraćaj u istoriju. Da je tapiserija kao likovni izraz stvaran prastarom zanatskom tehnikom – tkanjem još uvek živa, potvrđuje i izložba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Mandorla jedne ikone“ beogradske akademske umetnice Zagorke Stojanović. Postavku čini 28 tapiserija većih i srednjih formata koje je umetnica predano tkala punih pet godina.
U osnovi ove likovne kompozicije je ikona Bogorodice Ahtirske koja oplakuje već razapetog Hrista koju je umetnica prvi put videla, kako ona veli susrela, u Miljkovom manastiru. Tada je duga nit počela da se odmotava i formira osnovu na razboju iz koje će nastati izuzetno vredna dela.
– Kada sam videla tu ikonu, primetila sam da su ostala samo glava Bogorodice, ruke i Hrist i da je sve ostalo stradalo. Tada sam odlučila da je rekonstruišem uz nastojanje da ponovo iznesem na videlo duboko utkane poruke njihovog tvorca. To sam uradila deljenjem elemenata sa ikone koje je neverovatna tehnika tkanja uspela likovno da materijalizuje i objedini. Ljudi smatraju da se sva čuda dešavaju negde na nebu i da je nebeski svod prebivalište duhova. Mandorla je upravo naziv za svetlost koja obasjava Bogorodicu i Hrista i ja sam razlaganjem te svetlosti u spektar najrazličitijih boja napravila 28 tapiserija – objašnjava Zagorka izložene radove na postavci u Valjevu.
Ova svestrana umetnica, koja se uz tapiseriju bavi scenografijom, kostimografijom, modnim kostimima i pedagoškim radom, za svoj rad je dobila mnoga priznanja. Njene tapiserije se nalaze u muzejima, kongresnim centrima, velikim hotelima i poslovnim prostorima od Londona, preko Lođa, Skoplja, Zagreba, Beograda, Vrnjačke Banje, Svetog Stefana, muzeja na otvorenom u Sirogojnu do njenog Tkačkog dvora u mioničkom selu Rakari.
– Tapiserija je umetnost koja se ispisuje jednom pradavnom zanatskom tehnikom – tkanjem. Svaka moja tapiserija je slika i ona poseduje sve potrebne likovne elemente i standarde izražene u drugoj medijskoj formi. Međutim, da nema prastarog zanata koji je u genetskom kodu svake srpske žene, od tapiserija ne bi bilo ništa. Ja sam od onih umetnika koji misle da je tkanje važnije od leta na Mars. Naročito danas kada su ljudi uskraćeni za pravi doživljaj. U ubrzanju vremena i skraćenju stvaranja, tkanje ostaje kao nit tradicije u svim vremenima kao prava vrednost koja se, evo, ne gubi ni u ovom haotičnom vremenu –kaže Zagorka, koja je na izložbu donela svoj veliki razboj, ali ne kao eksponat već da usput održi i nekoliko radionica za zainteresovane. Kaže da trenutno u Srbiji ima oko 500 aktivnih tkalja kojima je to osnovni ili dopunski posao. Drago joj je što interesovanje za ovaj drevni zanat pokazuje sve veći broj mladih. „Srećan je onaj ko se bavi tkanjem“, poručuje naša sagovornica.
B. Novović
objavljeno: 22.04.2014.
.jpg)
