Izvor: Danas, 15.Jan.2015, 01:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titula advokata oduzima pravo na strah
Beograd - "Dušu jednog pravog, odgovornog i stručnog advokata teško je dokučiti u trenucima kad je ona ophrvana sopstvenim viđenjem stvari u komplikovanim predmetima ljudskih nepočinstava i kada se bori, noć pre davanja završne reči, sa svim dokazima, indicijama, nagoveštajima i vlastitim uverenjem koje treba predstaviti sudu i javnosti".
Ovo je Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, napisao u predgovoru knjige svog kolege advokata Veljka Delibašića >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << "Titula advokata oduzima mi pravo na strah - moje završne reči". Nalik na luksuznu monografiju na ćirilici, a ustvari u formatu dobre pravničke knjige sa tvrdim koricama i službenim pismom, Delibašić je sakupio 17 i objavio svoja završna izlaganja iz uglavnom velikih i javnosti poznatih predmeta, u kojima je branio. Međutim, dug običnom čitaocu odužio je i time što je ispod svakog poglavlja odštampao i epilog, odnosno da li je njegov branjenik osuđen i na koliko, čime se dobija jedna i za širu javnost zanimljiva pravnička hronika.
"Broj završnih reči u ovoj knjizi odgovara broju suđenja na kojima su one izgovorene, a ne smemo zaboraviti da se nikada ne sudi krivičnom delu, već čoveku koji se za krivično delo tereti." "Drugačije rečeno, staro je pravilo da advokat u funkciji branioca ne brani zločin, već čoveka koji je za zločin optužen", navodi takođe u predgovoru knjige profesor krivičnog prava Milan Škulić.
Knjiga počinje završnim Delibašićevim izlaganjima završne reči odbrane u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, u kome je branio člana Zemunskog kriminalnog klana Dušana Krsmanovića.
"Da nije član nikakve zavere, već da je u službi države, odnosno tajne policije, Krsmanovića je uverilo to što ga je Spasojević slao da ratuje za Srbiju, da rasvetljava teška, najteža krivična dela, da obezbeđuje pobednika na parlamentarnim izborima Zorana Đinđića i tako dalje. Povremeno je možda mogao da posumnja da tu nešto nije u redu. Međutim, to što je Dušan Krsmanović saznao da se Spasojević bavi i stvarima koje nisu prihvatljive, i što je morao i sam da učestvuje u nekima od tih stvari, uklapa se u formulu "prljavi poslovi za državu"... Sa druge strane, Dušan Krsmanović je čuo i video kako šef poslaničke grupe, istaknuti političar Čedomir Jovanović, naređuje da Spasojevića obezbeđuje najelitnija jedinica državne bezbednosti, što se zaista i dogodilo", navodi se u Delibašićevom izlaganju u procesu za ubistvo Đinđića, u kome je Krsmanović, uključujući i za druge zločine Zemunskog klana, osuđen pravosnažno na ukupno 20 godina zatvora.
Kako je Delibašić javnosti najpoznatiji kao advokat Dobrosava Garića, optuženog da je ubio Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. u hotelu Interkontinental, ta završna reč posebno je obimna i bogata detaljima.
"Svaljivanjem krivice na Dobrosava Gavrića, država pokušava da zataška ovaj zločin s ciljem da naručioci, organizatori i izvršioci zločina ne budu nikada otkriveni. Podizanjem optužnice, država je na ovaj slučaj stavila tačku, sebe zaštitila, nedužne optužila a oštećene ostavila bez odgovora ko je i zašto sve to naručio, organizovao i uradio. I onda ne čudi da se pred milionskim auditorijumom, pred celim svetom, pojavi čovek koji tvrdi da je učestvovao u Akranovom ubistvu, a da je pri tome slobodan. I nije tačno da se svedok K-2 pojavio u Hagu da bi govorio o svom učešću u Arkanovom ubistvu. On je u Hagu svedočio protiv Slobodana Miloševića, a tek je na njegovo pitanje da li je zaštitu identiteta tražio zbog umešanosti u Arkanovom ubistvo, priznao da jeste. Dakle, Milošević je, da bi svedoka prikazao kao kriminalca, otkrio činjenicu da je svedok K-2 učestvovao u Arkanovom ubistvu, a on je to samo potvrdio. Ne znam kako je Slobodan Milošević bio tako siguran da je svedok K-2 učestvovao u ovom ubistvu, ako vrh države nije bio umešan. Umešan je, dakle, znao je za svedoka K-2 i ranije, i nejasno je zašto ga blagovremeno nije uhapsio. Verovatno se bojao da ne kaže istinu. Onda bi moj branjenik sigurno bio slobodan. Postoji još jedna veoma važna činjenica, svedok K-2, učesnik u Arkanovom ubistvu, pripadnik je Crvenih beretki, a tokom suđenja su upravo Crvene beretke dovodile svedoke, i to kada su hteli i kako su hteli, prisustvovali su svedočenju, dakle, kontrolisali su iskaze svedoka, a onda su ih zadovoljni svedočenjem i odvodili. Zato i ne čudi što do sada nisu utvrđeni ni prava istina, a ni pravi izvršioci", navodi Delibašić pri kraju završne reči na suđenju za Arkanovo ubistvo 2006. Autor dodaje i da je Vrhovni sud osudio Gavrića nekoliko godina kasnije na 35 godina zatvora, kao i na činjenicu da je Gavrić nedostupan pravdi Srbije, jer se nalazi u Južnoafričkoj Republici, gde je podneo zahtev za azil.
U martu 2011. Veljko Delibaši održao je završnu reč na suđenju u Beogradu crnogorskom biznismenu Antonu Stanaju za krijumčarenje cigareta, u kojoj se iznose i svojevrsna zapažanja o radu policije i tajne policije.
"Svi u ovom delu sudnice veoma dobro znate da gotovo sve predmete u ovoj zgradi započinje BIA, pa ih tek onda prepušta MUP. To je prva stvar. Druga stvar, od pet najvažnijih ljudi iz BIA, trojica su došla iz MUP. Osamdeset odsto aktivnosti BIA posvećeno je rasvetljavanju opšteg kriminala, umesto obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima. BIA vode policajci umesto da je vode obaveštajci. To je žalosno, ali je tako i svi to znamo. Kad o ovome govorim, moram da vam kažem da je ponuda bila ekstremno poštena. Dakle, ponuda je bila: ako prihvatite, mi sređujemo da Anton izađe iz pritvora. Tek kad Anton bude u Podgorici, u svojoj kući, tek tada vi dajete 10 miliona evra, a mi van onda u narednih šest meseci sređujemo da tužilac odustane od optužnice... Stanaj je prvostepeno osuđen na šest godina i pušten uz jemstvo da se brani sa slobode, ali je u toku žalbenog postupka u martu 2013. ubijen u Sudanu, a počinilac je otkriven.
Bracanović i Legija
Na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića Veljko Delibašić branio je bivšeg oficira za bezbednost JSO Milorada Bracanovića od optužbi da je znao da se likvidacija sprema i da to nije prijavio. "...Nema nijednog dokaza da su (Milorad) Ulemek i Bracanović zaista bili bliski. Oni su na poslu korektno sarađivali, ali nije jasno po kom se to kriterijumu određuje da su bili bliski, i šta to znači.... Tvrdim vam da oni nikada nisu bili bliski. Naprotiv". Bracanovića je sud proglasio krivim za neprijavljivanje pripreme krivičnog dela i osudio pravosnažno na dve godine koju je on odslužio.
